Branislav Nušić je jedan od naših najboljih pisaca i komediografa. Njegova dela se i danas izvode na "daskama koje život znače", a dosta njegovih komedija sjajno oslikava karakter ovdašnjeg naroda iako je prošlo skoro 100 godina otkad ih je napisao.
Kako su pričali njegovi savremenici Nušić je i privatno bio veliki šaljivdžija, a misterija njegovog groba i danas zaokuplja i raspiruje maštu mnogih. Svako ko je bio u obilasku Novog groblja je obavezno zastao i bacio pogled na grob u obliku piramide na kom piše "Kuća Branislava Nušića".
Nušić je umro 19. januara 1938. godine, ali priča o spomeniku počinje još ranije jer ga je on dizajnirao za života.
- U vezi sa Nušićevim nadgrobnim spomenikom plele su se razne priče, koje do danas zapravo ostaju na nivou neproverenih anegdota ili čak nepouzdanih i neproverenih informacija koje pomalo liče na teorije zavere. Ustvari, ništa o pravim razlozima zašto je spomenik baš takav ne možemo tvrditi sa stopostotnom sigurnošću - priča za Istorijski zabavnik književnica, Neda Kovačević, dobar poznavalac prestoničkih dešavanja i žena koja već godinama radi na popisivanju beogradskih spomenika.
Oko ovog mesta decenijama se pletu mitovi i legende.
Prema jednoj, Nušić je bio istaknuti član masona, tajnog društva čija je piramida jedan od glavnih simbola. Po drugoj, pisac je tražio baš ovaj oblik da bi na taj način izbegao mogućnost da mu se neko "uneredi na grobu" misleći na ptice jer su one poznate po tome što umeju da isprljaju grobove.
- Mnogima sam se svojim delima po*rao u život za mog života, pa ne bi bio red da im dozvolim da oni se*u po meni kada umrem - rekao je navodno Nušić.
Druga priča koja je kružila po Beogradu je da se Nušić nije dobro slagao sa svojom taštom, pa mu je u nekoj svađi rekla da će mu kada umre izvršiti veliku nuždu, jer uništava njenu ćerku.
Međutim, Neda Kovačević ima malo "realnija" objašnjenja.
- Ne treba zaboraviti da su u obliku piramide - od komada naslaganog kamenja u tom obliku načinjeni i mnogi spomenici palim ratnicima nakon Balkanskih i Velikog rata kod nas, a da je i Nušićev sin jedinac jedan od njih. Strahinja Ban, dobrovoljac, poginuo je kao pripadnik Skopskog đačkog bataljona - objašnjava Neda Kovačević i dodaje da su humor i smeh bili u stvari Nušićev vid borbe sa surovim trenucima koje mu život neprestano priređivao.
Branislava Nušića danas pamte kroz književni rad, ali on je bio mnogo više - romanopisac, pripovedač, pisac libreta za srpske opere, esejista, neumorni nacionalni pregalac, osnivač moderne retorike u Srbiji, novinar, učesnik u Srpsko-bugarskom ratu 1885, diplomata, nadareni fotograf amater…
Upravo tu možda se krije i deo odgovora o tajni njegove grobnice.
- Nušić je bio izuzetno bogata, snažna i svestrana ličnost i logična je tvrdnja "kakav je život vodio, takav je i grob". Znajući Nušićev neprevaziđeni smisao za humor i originalnost duha, mislim da je on uz sve to hteo i da se još jedanput našali i oplemeni smehom okolinu, razbijajući ustaljenu šemu i stereotipe prema životu i smrti - zaključuje Neda Kovačević.
(Kurir.rs/Istorijski zabavnik/T.J.)
Bonus video: