DOSTA MI JE TVOJE RUSIJE, ODOH KUĆI U BEOGRAD! Zoran zbog mlade Svetlane ostavio porodicu: Ljubavna priča sa tragičnim krajem
Za neke ljubavne priče kažemo da su filmske, zbog svega ono što prati dve osobe od trenutka kada se sretnu, pa dalje kroz život. A, Zoranova i Svetlanina može da se gleda i kao film i kao knjiga. Kada su se upoznali, on je bio Jugosloven na privremenom radu u Rusiji, inženjer koga su kod kuće čekali supruga i dva sina, a Svetlana, lepa Ruskinja iz Omska, mlađa od njega 15 godina.
Izabravši ono što mu je govorilo srce, Zoran se razveo i otišao iz trospratne kuće koju je ostavio bivšoj supruzi i deci, a sa Svetlanom, u najgore vreme za Srbiju, otišao u podstanare. Bila je to 1998. godina kada su njih dvoje započeli zajednički život kao podstanari. Zajedno su prošli kroz bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i kroz ličnu dramu, nekoliko spontanih pobačaja dok na kraju nisu uspeli da dobiju sina. Sergeja. Rešeni da obezbede dom, ponovo su se zajedno vratili u Rusiju, da bi zaradili za svoj stan. I sve bi možda bilo idealno i lepo, da nije došla korona, koja je par zauvek razdvojila.
Priču o Zoranu i Svetlani, sa javnosti je podelio Goran Antonić, koji je poslao pismo rubrici "Moj život u inostranstvu" koja izlazi na portalu "Politike", a koje vam prenosimo u celosti:
Inženjer kome su se svi divili
U prvi mah nije shvatio njene reči jer je ona bila Ruskinja a on Srbin. Upoznali su se u Beogradu, tu su zajedno bili i u vreme bombardovanja a Svetlana je Beograd smatrala svojom kućom.
Zoran bio je inženjer kome su se divili i pretpostavljeni i kolege i investitori. Cenili su njegovu kompetentnost ali i ljudske vrednosti. Generalni direktor je više puta naglasio da je to najkompetentniji inženjer sa kojim je ikada radio.
Arhitektonski fakultet završio je u roku, sa visokom prosečnom ocenom. Karijeru inženjera počeo u "Trudbeniku", radio sa iskusnim kolegama na velikim projektima u bivšoj Jugoslaviji i u inostranstvu.
Dobro je govorio i ruski, a služio se i engleskim jezikom. Gradilištima je rukovodio besprekorno. Bio je kulturan čovek i uvek se prema podređenima odnosio sa puno takta. Čak su neki smatrali da je previše mek i da mu je to velika mana.
U našoj firmi u Jekaterinburgu radila je i njegova supruga Svetlana. Ona je bila Ruskinja, a u našu firmu došli su zajedno iz Beograda. Zoran je bio petnaestak godina stariji, a imali su sedmogodišnjeg sina.
Ruskinja koja je više volela Srbiju
Posle godinu dana Svetlana je odlučila da se sa sinom vrati u Beograd. Kako nam je Zoran objasnio, plan je bio da u Rusiji ostanu dok Sergej ne krene u školu, ali Svetlana je odlučila da krene u Srbiju nekoliko meseci ranije.
Jednog dana mu je rekla: "Dosta mi je tvoje Rusije, idem kući!"
Zoranu nije u prvi mah bilo jasno, ona je Ruskinja a njemu govori o njegovoj Rusiji.
Ispostavilo se da su u Beogradu živeli desetak godina pre nego što su krenuli na Ural. Ona je navikla na Srbiju, a Beograd je smatrala svojim gradom. Tri meseca posle toga i Zoran je otišao kući.
Uoči odlaska ispričao mi je da je pre braka sa Svetlanom imao porodicu, ženu i dva sina. Ali nije imao ljubav koja mu se dogodila kad je upoznao Svetlanu. Sreli su se Omsku sredinom devedesetih godina.
Ljubav sa Svetlanom na prvi pogled
U početku je pokušavao da sačuva porodicu, mislio je da će ljubav proći, da će vreme učiniti svoje. Vraćao se u Srbiju, pa iz Srbije u Omsk. Kad je firma okončala radove u Omsku i on je morao nazad.
Tada je shvatio da bez Svetlane ne može, i oboje su stigli u Srbiju 1998. godine. Zoran se razveo od supruge kojoj je ostavio veliku troetažnu kuću.
Njegovu odluku mnogi su smatrali pogrešnom. Majka nije mogla da prihvati da njen sin napušta svoju decu, a mnogi rođaci i prijatelji takođe su mu okrenuli leđa.
Tada su usledila i iskušenja.
Odbila da se vrati u Rusiju 1999. godine
Posle pola godine od Svetlaninog dolaska usledilo je bombardovanje Beograda. Predstavnici ruske ambasade pozvali su je na razgovor i savetovali joj da se vrati u Rusiju. Ona je to odbila i ostala je uz muža. Tvrdila je da je ljubav bila presudna i sa ponosom je naglašavala svoju odanost mužu.
Bombardovanje su preživeli bez posledica ali se pojavio novi problem. Svetlana je nekoliko puta ostajala u drugom stanju, ali se na žalost, sve završavalo spontanim pobačajem.
Njena rešenost da ide do kraja i stalne terapije doveli su do hormonskih poremećaja koji su se odrazili i na njen izgled. Ipak, Svetlana je uspela da rodi dete. Bili su podstanari i hteli su da kupe stan.
Podigli su stambeni kredit i kupili stan u izgradnji. Da bi se uhvatili u koštac sa visokom ratom kredita i sve većim troškovima života morali su na rad u inostranstvo. U našoj firmi su radili dok nisu zaradili novac kojim će otplatiti kredit.
Svetlana preminula od posledica korone
Kad sam se vratio u Srbiju nisam ih često viđao, ali kad god bi se videli, sa zadovoljstvom bi se ispričali. Činilo mi se da imaju harmoničan brak sa puno ljubavi.
Pre dve godine pozvao sam Zorana i on mi je rekao da će uskoro u penziju ali će nastaviti da radi.
Svetlana je radila, iako se žalila na malu platu, a Sergej je išao u školu. Sve je išlo nekim normalnim tokom.
A onda sam dobio tužnu vest.
Odmah sam pozvao Zorana i on mi je objasnio da su svi bili zaraženi korona virusom. Prvo Sergej, pa onda njih dvoje. Istog dana su pali u postelju. Imali su teži oblik bolesti. Nedelju dana su bili u polusvesnom stanju.
Sergej se brzo oporavio i uz pomoć lekara brinuo se o njima. Zoran je preživeo, ali je i posle oporavka imao problem sa trombozom.
Na žalost, Svetlana je preminula, napisao je Goran na kraju svog pisma.
Preneo: R.J.
Bonus video: