Dubrovački pomorac Petar Marčinko pronađen je u Španiji nakon 30 godina od njegovog nastanka, a cela priča dobila je epilog kada je on zatražio hrvatski pasoš.
Petar se u aprilu 1992., kada je imao 39 godina, iskrcao sa broda Dubrovnik u Španiji, i od tada ga je hrvatska policija vodila kao nestalo lice.
Da je živ, saznalo se u oktobru 2021., kad je MUP od hrvatske ambasade u Madridu dobio zahtev za identifikacijom osobe sa pasošem iz Jugoslavije. Pasoš je glasio na ime Petar Marčinko, koji je dolaskom u ambasadu zatražio izdavanje hrvatskih dokumenata.
Tada je Policijskoj upravi dubrovačko-neretvanskoj stigla potvrda međunarodnih institucija s kojima su sarađivali na proveri dokumenata, koji su se 30 godina nakon Petrovog nestanka misteriozno pojavili u Policijskoj stanici Ston na njegovo ime
Hteo da ide u Kanadu?
Petrov nestanak povlači za sobom i mnoga pitanja, na koja konkretan odgovor može dati samo Marčinko. Prema određenim navodima, niko od bližih članova Petrove porodice ne živi više u rodnim Čepikućama. Majka mu je umrla, a dva brata žive u Kanadi. Treći brat je preminuo, a njegova udovica ne želi da razgovara sa medijima.
Neslužbene informacije došao govore da se Petar iskrcao u Španiji sa željom da ode u Kanadu, gde mu žive braća. Ljudi s kojima su mediji razgovarali, a koji žive ili, pak, potiču iz Čepikuća, rekli su kako ne znaju ništa više od onoga što je rečeno do sada.
Kažu i da celo mesto, barem oni retki stanovnici koji su u njemu ostali, bruji o ovom slučaju, ali da su ustvari sve to nagađanja.
Pitanje ostaje šta je Marčinko radio 30 godina u Španiji. Da je bio u zatvoru, hrvatska policija bi dobila obaveštenje španskih vlasti. Da je bio beskućnik, sigurno bi bio legitimisan i shodno tome ne bi mogao da sačuva pasoš 30 godina.
Šta kažu u Ministarstvu spoljnih poslova?
Iz Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske navode da se Marčinko informisao o mogućnosti podnošenja zahteva za izdavanje hrvatskog pasoša u Veleposlanstvu RH u Madridu.
- U skladu s uobičajenim postupkom, od Ministarstva unutrašnjih poslova je zatražena provera podataka - piše u njihovom odgovoru.
Kako navode, u naknadnoj komunikaciji MUP je potvrdio da se osoba vodi u evidenciji hrvatskih državljana i da nema prepreka za izdavanje pasoša.
- Ali i da se vodi kao nestala osoba te je zatražena identifikacija osobe kako bi se mogla izbrisati međunarodna potraga za nestalom osobom - navodi se u saopštenju i dodaje da je, u skladu sa zahtevom MUP-a, veleposlanstvo dostavilo podatke potrebne za identifikaciju osobe koji su prikupljeni uz pomoć španske policije.
U Čepikućama se raduju što je Petar živ
Meštani Čepikuća jedva čekaju da vide Petra.
- Ja sam sa njim delio cigaretu što se kaže: Ja sam počeo da plačem kad me mala zvala: "Tata, našao se Pero, živ" Počeo sam da plačem - rekao je Ivo Delalija.
Delalija je rekao da su za Pera govorili svašta.
- Da ga je ubio taksista, da ovo, da ono - rekao je Delalija.
Sada meštani žele da ga što pre vide u rodnim Čepikućama, gde bi mu pripremili i feštu.
- Voleo bih da ga vidim što pre. Ispekao bi janje odma i zazvo bi vas. Ispeko bi janje iz cuga. Nisam pri parama, ali bi učinio. Zato što sam s njime proveo i popio dosta - dodao je Delalija.
On je otkrio da je Petar imao tri brata.
- Jedan je u Francuskoj, verovatno, on je isto u nekakvim problemima i ne javlja se. Jedan brat mu je u Montrealu, u Kanadi i ima tri sina. Ante je ostao tu, a Pere je od svih njih bio najbolji. Nas dvojica smo skupa išli po Stonu i Dubrovniku, po kafanama, po ženskima... Bili smo stalno zajedno ko braća - kaže Delalija.
Rekao je da je Petar otišao pre nego što je počeo rat.
- Svakakve priče su se pričale. Jedna od njih da je pobegao od rata. To nije istina. Taj njegov nestanak s ratom nikakve veze nema - dodaje.
(Kurir.rs/Telegraf/Preneo: A.N.)