DAĆE BOG DA SE OŽENIM, LEPŠE JE KAD PO ROĐENJU DETETA PRATIŠ I SVOJ ŽIVOT! Vuk Kostić o željama i novoj sezoni serije "Pevačica"
Ostalo je još nekoliko sati do početka emitovanja druge sezone serije "Pevačica" na kanalu Superstar u 21 čas. Pored zapleta i poznatih likova, atraktivnom je čine i novi junaci, među kojima i glumac Vuk Kostić.
Razgovor za Kurir prilika je da se osvrnemo na njegovu izuzetno uzbudljivu poslovnu završnicu godine, a retrospektivu smo počeli upravo ulogom Vanje. To je čovek povezan sa svetom estrade i muzike, koji uživa u medijskom eksponiranju, što je ovom glumcu omogućilo veoma zanimljivu transformaciju i izazov kakav nije osetio u dosadašnjoj karijeri.
Nas su fotografije s vašim novim izgledom iznenadile. Kako ste se vi osećali kad vam je ponuđena uloga?
- Oduševio sam se što ne igram opet policajca, vojnika ili ljubavnika, nego, eto, nekog potpuno drugačijeg, što mi je bilo uzbudljivo.
Očekujete li oprečne reakcije publike?
- Svaki glumac je srećan kada je spektar karaktera likova koje treba da dočara što veći. I ja sam srećan kad jedan dan mogu da budem princ, drugi dan zlikovac, treći dan tata... Pa tako redom.
Da li je bilo teško nositi periku?
- Nije. Divno je bilo sarađivati sa Dudom Vuksanović, koja je fenomenalni masker i koja je napravila moju periku. Maštao sam o tome da će me neko pozvati da igram nekog nežnog lika. Ovaj moj je numerolog, a u seriji su čak napravili i izmišljene novine na čijoj je naslovnoj strani (smeh).
Verujete li vi u numerologiju?
- Iako je ovde reč o numerologu prevarantu, inače ne verujem. Slavim slavu i ne verujem u brojke, ni u zvezde se ne razumem. Znam samo da je Karađorđeva najsjajnija.
Direktan partner u seriji vam je Marko Janketić. Scenaristkinja Nataša Drakulić već vas je spajala u "Ubicama mog oca". Koliko vam je značilo to što se dobro poznajete?
- Uvek je super kad se spojimo ponovo. Ovoga puta mislim da nas je Nataša namerno spojila i da se silno zabavljala dok je pisala dijaloge.
Znači da ste se lepo provodili na snimanju?
- Da! Možda sam se jedino na setu filma "Mala noćna muzika" zabavljao više, jer je to takav žanr da je sve dozvoljeno. Ovde nije bilo baš sve dozvoljeno, ali smo bili kao pušteni s lanca (smeh).
Jeste li nervirali reditelja kad je morao da ponavlja scene zbog vašeg smeha?
- Mislim da se i Igor Đorđević fino zabavljao.
Vaš lik se umnogome razlikuje od vas privatno. Kako ste se snašli braneći njegove ideale?
- Lik je lik, a ja sam ja. Što je najlepše, nisam se preterano bavio njegovim nedoumicama, prepustio sam se i veoma se zabavljao.
Premijera serije nekako se poklopila s početkom praznične euforije. Obuzima li vas?
- Volim sve praznike, ali Božić najviše. Nisam od onih što se panično pitaju šta ćemo za Novu godinu. Ko se nije provodio cele godine, neće ništa popraviti to jedno veče. Čovek treba da se provodi i uživa stalno. Volim kad je okićen grad, volim sneg i ceo ovaj period. Ali sam doček mi ništa ne znači jer je meni Nova godina svaki dan. Dobro, možda ne svaki, ali svaki drugi.
Hoćete li uspeti da odete na more?
- Verovatno hoću.
Period vam je poslovno baš intenzivan.
- U januaru bi trebalo da počne prikazivanje serije "Koža". Tu nemam veliku ulogu, ali je poput nekog minjona ili ukrasa. Broš koji nisam mogao da propustim. Taj lik jeste iz mog arsenala uloga, ali urađen na potpuno drugi način. A očekuje me i nastavak snimanja muzičke bajke "Kruna".
I u pozorištu ste bili veoma aktivni?
- Imao sam dve premijere. Sa Bobom Mićalović sam u Narodnom pozorištu 1. novembra izveo komad "Dečje povrede", a 19. i "Nečistu krv", predstavu koja je osvežena s četiri nova glumca. I danas su dela Bore Stankovića lektira i ovakav komad je među najbitnijim na nacionalnoj sceni. Pored toga, bilo mi je zadovoljstvo da učestvujem u ovoj predstavi i zbog svojih divnih drugarica Nele Mihailović, Nataše Ninković i Zlatije Ocokoljić Ivanović. Tu je i Jovana Stojiljković kao Sofka, pa Nebojša Dugalić... Važno je da se igra, a eto, u mom matičnom Narodnom sam već 21 godinu.
Na svoj dan matično Narodno pozorište odlikovalo vas je zlatnom značkom za 20 godina rada. Ima ljudi koji rado spominju dugačak staž, a često skrivaju životnu starost. Jeste li među njima?
- Nisam. Nema tu šta da se skriva. Zanimljivo je kako smo se jesenas, kad sam svratio u našu direkciju Drame, šalili kako je Dan pozorišta baš 22. novembra, kad i moj rođendan. Zaposleni mi nisu verovali da sam napunio 44, mislili su da imam 34. Poverovali su mi kad sam ih podsetio kako bi bilo nemoguće da sam sa 13 počeo u "Velikoj drami".
Ta predstava, koju igrate 22 godine, obojila vam je tačno pola života. Mislite li da vam ne bi bilo toliko uzbudljivo da niste glumac?
- Ne bih mogao bez ovog posla. Dosta vremena provodim u prirodi i vezan sam za nju, ali čamac bi mi dosadio posle nekoliko meseci, pa bih morao nešto da igram. Gluma tutnji u meni, pa iako sam često u svojim hobijima, za nju živim.
Plaši li vas činjenica da će i novih 20 godina proleteti kao i ove dve decenije, kojih se sada sećamo?
- Jeste brzo proletelo, ali hvala bogu da smo živi i zdravi. Daće bog, pa ću da se oženim, jer nekako je lepše i bolje kad imaš te neke markere, kao što je i rođenje deteta, po kojima možeš da pratiš i svoj život.
Hoće li vam to biti i jedna od novogodišnjih želja?
- Želje treba imati i stremiti ka njima, ali i stalno maštati. To je veoma bitno. Kažem želje, ali to su možda i ciljevi. Oduvek mi je bila želja da igram tako nekog lika kao što je ovaj u "Pevačici". Nadam se da će ljudi da budu oduševljeni i da smo i ja i Janketa uspeli da budemo drugačiji.
Ispada da vam zrelost donosi nežnije role?
- Još nisam počeo da igram tate, ali izgleda da ću uskoro (smeh).
Razmišljate li o široj slici sveta u kom živimo sada kada svodimo neke račune i pričamo o planovima?
- Uvek je bilo neizvesno, ali sad mi se čini da je poslednje vreme došlo. Veoma sam tužan i nesrećan zbog celokupne situacije. Nažalost, mi smo kao narod naučili na muku i hvala bogu da na našim prostorima trenutno nema nekih ratova. Po statistici, ne bi smelo da nam bude loše jer smo dosta dugo patili. Ako na život i istoriju gledamo kao na jedan točak, stalno smo u blatu. Sad treba da izađemo iz njega i udahnemo.
(Kurir.rs)
Bonus video: