Današnji dan je poseban, svečarski. Na Nikoljdan cela Srbija je predana slavljenju praznika, a tako je bilo i decenijama ranije. Koliko je važno da svaki deo dana bude svečan i ispoštovan u svakom segmentu života, govori i tekst "Politike", objavljen 19. decembra 1937. pod naslovom "Kako se na dan slave odeva domaćica a kako se oblače gošće".
Domaćica, kao stub kuće, ima veliku odgovornost da pripremi slavu, uz pomoć domaćina, naravno, da dočeka goste, a da bi bila na visini zadatka, potrebno je da bude i priklado odevena.
"Domaćica treba svećanije da izgleda, ali ne i upadljivije", savet je koji se može naći u navedenom tekstu, a preferirala se svilena haljina. Tu je i napomena da je u nekim krajevima naše zemlje zastupljen stav da žena toga dana nosi prvenstveno haljine svetlih boja.
Haljina treba da bude jednostavnog kroja, dugih rukava, sa malim izrezom oko vrata. Preporučuje se izbegavanje širokih ruhava jer nisu praktični kada domaćice poslužuje goste. Bilo je razlike u odevanju domaćice u prepodnevnim i poslepodnevnim časovima. Drugi deo dana podrazumevao je večernje haljine, do poda. Iako se nakit pre podne nije nosio, na taj poseban, svečani dan, dozvoljene su ogrlica, minđuše.
Gošće pak treba da se odevaju skromnije od domaćice, da bi njoj prepustila ukupnu pažnju tog dana.
Iz svega se vidi da je biti domaćica bila čast.
Koliko god se vremena promenila, a moda postala manje formalna, i danas se zadržao običaj da domaćica na dan slave predstavlja kuću i porodicu - samim tim i njeno odevanje treba da bude prikladno. Možda ne postoje stroga određenja koja je haljina za prepodne, a koja za drugu polovinu dana, ali njena praktičnost i svečanost su ono što domaćica na dan slave traži i u čemu blista toplinom svog porodičnog praznika.
Bonus video: