KO SU HUTI, KOLIKO IH JE I ŠTA HOĆE? Sve o pobunjenicima iz Jemena protiv kojih SAD okuplja zemlje za operaciju ČUVAR PROSPERITETA
Već nedeljama unazad Huti, pobunjenici iz Jemena, dronovima i raketama napadaju brodove u Crvenom moru i moreuzu Bab el Mandeb, strateški važnom prolazu kojim se izlazi na Adenski zaliv i Arabijsko more.
Američki CBS njuz objavio je tekst u kojem je objasnio ko su Huti, kako su postali tako značajna, iako nezvanična, vojna sila i zašto oni napadaju brodove koji se kreću ovom ključnom trgovinskom rutom.
Ko su Huti i koliko ih je?
Huti su sekta šiitskih muslimana čiji koreni u Jemenu sežu vekovima unazad. Oni jesu verska manjina u toj zemlji u kojoj dominiraju sunitski muslimani, ali su značajna manjina.
Sa populacijom koja se broji stotinama hiljada ljudi oni čine oko trećine ukupnog stanovništva Jemena.
Iako su manjina, Huti su 2012. uspeli da iskoriste nemire u zemlji kako bi stekli odane pristalice na severu Jemena.
Huti su 2014. zauzeli prestonicu Sanu, što je pokrenulo građanski rat u kojem im je protivnik bila jemenska vlada koja je imala podršku Zapada i Saudijske Arabije.
Ovaj rat i dalje traje, uprkos ograničenim prekidima vatre koji su dogovarani u međuvremenu.
Prema navodima Jemen posta iz 2017, broj pripadnika pobunjeničkih trupa i administracije Huta, koja se sada predstavlja kao vlada Jemena, narastao je na oko 100.000 ljudi.
Da li Huti kontrolišu Jemen?
Administracija Huta sada pod kontrolom drži veći deo Jemena, uključujući i prestonicu Sanu i grad Hudajhu, ključnu luku u Crvenom moru.
Jemenska vlada koju podržavaju zapadne zemlje prebacila se u južni lučki grad Aden, a pored toga ona kontroliše i slabije naseljeni istočni de zemlje.
Da li su Huti teroristička organizacija?
Američka vlada od 2021. ne označava pokret Huta kao terorističku organizaciju. Administracija predsednika Džoa Bajdena je pokušala da se kreće tankom linijom između priznavanja Huta kao legitimne političke frakcije, u nadi da će time ublažiti rat, a istovremeno pomažući borbu protiv njih.
Tim Lenderking, iskusni američki diplomatski izaslanik kojeg je Bajden zadužio da pronađe političko rešenje za krvavi građanski rat u Jemenu, kazao je 2021. prvi put da SADpriznaju pobunjenike Hute kao "legitimnog učesnika", pošto je Vašingtonprihvatio da obe strane u sukobu snose odgovornost za trenutno nasilje.
Ovo očigledno otvaranje Amerike prema Hutima ipak nije donelo mir Jemenu, a nakon napada Hamasa na jugu Izraela 7. oktobra, oni su zajedno sa libanskim Hezbolahom, kao tradicionalni saveznici palestinske ekstremističke organizacije koji imaju podršku Irana, obećali pomoć hamasovcima.
Huti su, zajedno sa Hezbolahom i Hamasom, deo saveza koji Iran naziva "Osovinom otpora" koja se suprotstavlja Izraelu. Svi oni, baš kao i sam Iran, ili osporavaju ili odbacuju pravo Izraela na postojanje i redovno su se sukobljavali s ovim bliskim američkim saveznikom.
Zašto Huti napadaju brodove u Crvenom moru?
Huti su ove nedelje objavili da su njihove "pomorske operacije" izvedene kako bi se "pružila podrška palestinskom narodu u suprotstavljanju agresiji i opsadi Pojasa Gaze".
Njihov portparol je na društvenim mrežama objavio da ova pobunjenička organizacija nema nameru da ovim napadima u Crvenom moru "pokazuje snagu niti da bilo koga izaziva".
Huti, koji su ozbiljno snabdeveni balističkim raketama i iranskim borbenim dronovima, tvrde da napadaju samo brodove koji pripadaju Izraelu ili nekom od njegovih zapadnih saveznika.
Američki bojni brodovi koji se nalaze u tom regionu poslednjih dana obaraju sve veći broj dronova lansiranih iz Jemena, uključujući više od desetak koji su uništeni samo u jednom danu i to 16. decembra.
Neki od ciljanih brodova su pogođeni, ali mnoge rakete i dronovi ispaljeni iz Jemena nisu ni stigli do meta pošto su oboreni.
Vlada SAD je 2017. iznela procene da je skoro deset odsto prevoza nafte u svetu koji se odvija morskim putem ide kroz moreuz Bab el Mandeb, ako i gomila drugih vrsta robe.
Uticaj koji pretnja Huta donosi brodskom saobraćaju na ovom području već je značajna, pošto je njome ometena logistika nekih od najvećih svetskih kompanija za teretni prevoz morem i naftnih kompanija.
Šta je operacija Čuvar prosperiteta?
Lojd Ostin, američki ministar odbrane, tokom posete Izraelu 18. decembra objavio je pokretanje nove zajedničke vojne operacije koja će se pozabaviti "bezbednosnim izazovima u južnom delu Crvenog mora i Adenskom zalivu, sa ciljem osiguranja slobode plovidbe svih zemljama i učvršćivanja regionalne bezbednosti i prosperiteta".
Šef Pentagona je rekao da ova operacija, nazvana Čuvar prosperiteta, uključuje najmanje sedam zemalja koje se pridružuju SAD, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i nekoliko saveznika iz Evropske unije, kao i Bahrein i Kanadu.
Ostin je naveo da je cilj operacije da vojno doprinese nadzoru nad ključnim pomorskim putevima duž obale Jemena i odgovori na napade iz Jemena koji je pod kontrolom Huta.
(Kurir.rs/CBS News/Preneo: N. Vlačo)
Bonus video: