"RUSIJA SE NE BOJI NATO, MI SMO SLEDEĆI": Baltičke zemlje u strahu od ishoda rata u Ukrajini, Estonija procenila KADA PUTIN NAPADA
Zastoj oko pomoći iz SAD i Evrope navodi ukrajinske saveznike da razmišljaju o nečemu što su odbijali da zamisle od najranijih dana invazije Rusije na susednu zemlju, a to je da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da pobedi.
Sa više od 110 milijardi dolara pomoći koje ne dobije zbog političkih sporova u Vašingtonu i Briselu, sve je više upitno koliko će dugoKijev moći da zadržava ruske snage i brani ukrajinske gradove, elektrane i luke od raketnih napada.
Osim potencijalno katastrofalnih posledica po Ukrajinu, neki evropski saveznici počeli su tiho da razmatraju uticaj neuspehaNATO u najvećem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Ponovo procenjuju rizike koje bi ohrabrena Rusijapredstavljala za članice Alijanse na istoku, tvrde za Blumberg ljudi upućeni u interne razgovore.
Oni dodaju da bi uticaj strateškog nazadovanja u Ukrajini, u slučaju da se nastavi blokada pomoći iz SAD, bio daleko dublji od onog izazvanog američkim povlačenjem iz Afganistana 2021.
Kažu da bi još gora situacija bila ako potencijalni republikanski kandidatDonald Tramppobedi na predsedničkim izborima naredne godine i ostvari javno data obećanja da će se povući iz velikih saveza, uključujući NATO i sklopiti dogovor s Putinom oko Ukrajine.
U baltičkim državama zvaničnici već poručuju javnosti da bude spremna za sledeći rat jer, kako kažu, Putinove snage neće biti uništene u Ukrajini.
Rasprava se pomerila sa toga da bi "Rusija mogla da napadne" na konkretne pripreme za tu nekada nezamislivu perspektivu.
Uprkos javnim uveravanjima koja izriče američki predsednik Džo Bajden, male zemlje koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza pitaju se bi li SAD i drugi saveznici zaista izložili svoje trupe riziku kako bi ih odbranili.
- Rusija se ne boji NATO - rekao je glavni komandant estonske vojske Martin Herem u intervjuu lokalnoj televizijskoj stanici prošle nedelje.
On procenjuje da bi ruska vojska mogla da bude spremna da napadne NATO unutar perioda od godinu dana nakon krajarata u Ukrajini.
Drugi zapadni zvaničnici rekli su da će Putinuverovatno biti potrebno barem nekoliko godina da nadoknadi velike gubitke koje je njegova vojska pretrpela u Ukrajini, a kamoli da zapreti mnogo sposobnijim snagama NATO.
Ali, ranija uverenja da je invazija bila "strateški poraz" za ruskog vođu blede.
Među evropskim i svetskim čelnicima sve se više priča o mogućoj pobedi Putina.
Finska, koja se ove godine pridružila NATO, pojačala je odbranu i nastoji da učvrsti bezbednosne veze sa SAD.
Putin je u nedjelju upozorio da Rusija planira da rasporedi više vojnika duž granice s Finskom, najduže između Rusije i neke članice NATO.
- Dosad nije bilo problema. Sada će biti - poručio je šef Kremlja.
(Kurir.rs/Index/Preneo: N. V.)
Bonus video: