5 KLJUČNIH POKAZATELJA DA IMATE POSLA SA PASIVNO-AGRESIVNOM OSOBOM: Evo kako da ih prepoznate u svakom trenutku

Shutterstock

Većina ljudi lako prepozna kada je u njihovoj blizini neko je otvoreno agresivan i drzak. Nikako nije dobar osećaj čuti neku uvredu, nepravednu kritiku ili omalovažavanje, ali bar nam je jasno zašto smo povređeni. No, ponekad ljudi oko nas, bilo to članovi porodice, kolege ili prijatelji, čine da se osećamo neprijatno i potišteno, iako ne možemo sasvim jasno da utvrdimo zašto je to tako.

Možda imate posla sa pasivno-agresivnim ponašanjem koje nije uvek lako otkriti i daleko je veštije od otvorene agresivnost. Pasivna agresija je sklonost pojedinaca da indirektno izražavaju neprijateljstvo ili nameću svoju volju kroz radnje kao što su suptilne uvrede, mrzovoljno ponašanje, tvrdoglavost ili namerno neispunjavanje obaveza.

Pošto je pasivno-agresivno ponašanje indirektno i nije transparentno, može biti teško uočiti ga, posebno ako niste skloni čitanju između redova ili dubljem razumevanju tuđih poteza.

Dansko-američka profesorka filozofije i spisateljica Berit Brogard za "Psihology Today" navela je pet najčešćih načina na koje ljudi pokazuju pasivno-agresivno ponašanje.

1. Tretman ćutanjem

U svom standardnom obliku tretman ćutanjem sastoji se od potpunog ignorisanja druge osobe; odbijanja da se odgovori na bilo koje pitanje, ili čak i odbijanja da se pokaže svest o prisustvu druge osobe. Ova vrsta ponašanja je vrlo eksplicitna, pa ne spada u potpunosti u domen pasivno-agresivnog ponašanja. S druge strane, postoje i suptilniji načini na koje neko može da prezentuje tretman ćutanjem. Na primer, može se desiti da vas kolega "slučajno" ne vidi u hodniku na poslu, iako ste se sreli praktično licem u lice. Ili kada neko namerno ignoriše vaše komenare, ali nije dosledan u tome, pa ne možete proceniti da li je sa namerom ili ne.

Profimedia 
foto: Profimedia

2. Suptilne uvrede

Otvorene uvrede se lako prepoznaju, ali suptilne uvrede nas ostavljaju zbunjenim - odnosno nikada nismo sigurni da li se iza njih zaista krije uvreda ili smo nešto pogrešno protumačili. Recimo, prijateljica se može pretvarati da vam daje kompliment, ali kada dobijete priliku da razmislite o tome, shvatite da je reč o prikrivenoj uvredu.

Profimedia 
foto: Profimedia

Još jedan primer jeste kada vam šef kaže da ste "obavili dobar posao", a potom doda "skoro dobro kao što je to uradio taj i taj" (suptilna uvreda).

Suptilna uvreda može da se sastoji i od skrivenog ili poluskrivenog pozivanja na vaše najslabije tačke - recimo potenciranje od strane vašeg kolege da ste diplomu steklni na privatnom fakultetu, čime želi da kaže da je "bolji" od vas.

3. Mrzovoljno ponašanje

Neprijatno je biti u blizini ljudi koji su sumorni, ćudljivi, snuždeni i mrzovoljni, a da pritom nemate jasnu predstavu zašto su takvi; skoro da je jednako loše kao kada su tu ljudi koji glasno izražavaju svoj bes ili uznemirenost. Takvi ljudi se neće nasmejati na vic ili šalu, čak i kada se svi ostali u društvu smeju. Takođe, umeju da odgovore na neki nevini, beznačajan komentar prilično oštro i negativno. Mogu se žaliti na sve oko sebe, čineći da se svi oko njih osećaju tužno i neprijatno i to nesvesni zašto je došlo do tih osećaja.

Profimedia 
foto: Profimedia

4. Tvrdoglavost

Da, tvrdoglavost može da bude veoma korisna osobina u nekim situacijama, posebno kada treba zaštiti svoju ličnost ili zauzeti neki stav. Ali, ponekad je tvrdoglavost samo način da se neko kazni. Pasivno-agresivne osobe neretko zauzimaju i ističu svoj stav samo zato što to znaju da će iznervirati vas ili druge ljude koji ih slušaju, a pritom žele da im se "osvete" za nešto.

Profimedia 
foto: Profimedia

5. Namerno odbijanje da se urade potrebni zadaci

Znate kakva su tvrdoglava deca: kada dođu u određene godine, na primer tinejdžerske, odbijaju da urade ono što im se kaže, iako je to neophodno i za njihovo je dobro. Ali, deca su deca - to ne priliči odraslima.

Profimedia 
foto: Profimedia

Lako je shvatiti kada se odrasli ovako ponašaju; na primer vaš prepušta punu odgovornost drugima ili preuzimaju zadatak, a onda ga ne završavaju na vreme. Ako je ovo rezultat stresa na poslu ili problema kod kuće, onda možda nije u pitanju pasivna agresija. Ali, ako je ovo čest tip ponašanja i ne može da se prepiše spoljnim faktorima, može da bude namerno i samim tim da se ubroji u pasivno-agresivno ponašanje.

(Kurir.rs/Blic žena/T.B)

Bonus video:

This browser does not support the video element.

02:36
VASPITANJE BATINAMA NEDOPUSTIVO! Srbi misle da je NORMALNO TUĆI decu, a zapravo je to OGROMAN PROBLEM (KURIR TELEVIZIJA) Izvor: Kurir televizija