Posle pet godina istraživanja na prostoru između brda Palatin i Rimskog foruma arheolozi su otkrili luksuznu salu za bankete koja datira iz prvog ili drugog veka pre nove ere, sa velikim, netaknutim zidnim mozaikom jarkih boja.
Zamršenost prikaza pobede na mozaiku iznenadila je tim koji radi na projektu. Oni prikazuju priobalni grad opasan zidinama sa vidikovcima i lođama – za koje je Rusoova kaže da je možda izmišljena ili stvarna lokacija. Takođe su prikazane scene jedrenjaka sa podignutim jedrima, pored prikaza mitskih morskih čudovišta koja gutaju neprijateljske flote.
Arheolozi pokušavaju da utvrde da li su delikatne – i za to vreme skupocene – koralne grane korišćene na mozaiku potekle iz Sredozemnog ili Crvenog mora. Retka plavkasta staklena pasta koja se takođe nalazi na prikazu verovatno dolazi iz drevnog egipatskog grada Aleksandrije, veruje tim arheologa.
„Ova banket sala, koja ima 25 kvadratnih metara, samo je jedan prostor unutar ’domusa’ (latinska reč za kuću) koji se prostire na nekoliko spratova“, istakla je Ruso u intervjuu za Si-En-En. „U drevnim vremenima, kada su moćne plemićke porodice naseljavale brdo Palatin, bilo je uobičajeno da se koriste bogati dekorativni elementi kao simbol za pokazivanje raskoši i visokog društvenog položaja.
Odaja, koju je Ruso smatrao „draguljem“, bila je otvorena banket sala sa pogledom na baštu, verovatno korišćena tokom leta za zabavu. Ovako složen prostor bi takođe bio korišćen da impresionira goste igrama na vodi, koje su bile veoma popularne među plemstvom u to vreme. „Pronašli smo olovne cevi ugrađene u ukrašene zidove, izgrađene da nose vodu u bazenea ili da naprave mlazeve u fontanama.“
Marko Rosi, profesor rimskih antikviteta i šef laboratorije za mozaik na rimskom Univerzitetu, istakao je da ove letnje banket sale nisu bile samo mesto gde bi domaćini i gosti odlazili da se opuste, već služe da vlasnik vile istakne svoje bogatstvo i rang.
„Mozaici se obično nalaze na podovima, ali on prolazi kroz ceo prednji zid i neverovatno je očuvan“, rekao je Rosi o delu. „Nije ga uništila težina krhotina – kao što se može desiti nekim mozaicima na tlu – i uprkos tome što je delikatan, nije oštećen tokom vekova.“ Otkriće čitavog zidnog mozaika je izuzetno retko, dodao je Rosi, ne samo zato što su ovi delovi delikatniji od onih za pod koji su dizajnirani da se po njima hoda i da izdrže pritisak.
Lokacija velike vile takođe je pomogla da zid ostane očuvan, smatraju naučnici. Smešten na strani čuvenog rimskog brda Palatin i kasnije vekovima prekriven blatom i zemljom, struktura građevine i blago unutar nje bili su zaštićeni su od vazduha i svetlosti slojevima zemlje.
Iako ovo novo otkriće još uvek ima mnogo tajni koje treba da otkrije – zašto je imanje napušteno i koliko davno, na primer – Ruso veruje da postoji jedna misterija koju bi arheolozi mogli da reše: identitet njegovog vlasnika, verovatno rimskog senatora.
„Osoba je bila toliko bogata da je mogla da priušti da uveze tako dragocene materijale iz celog carstva da bi ukrasila ovu vilu“, smatra arheolog. „Do sada nismo pronašli ništa što bi rasvetlilo njihov identitet, ali verujemo da bi nam više istraživanja moglo omogućiti da precizno odredimo plemićku porodicu.“
Alfonsina Ruso i njen tim nameravaju da otvore prostor za javnost početkom januara. „Nastavićemo da kopamo druge slojeve i oblast ovog značajnog lokaliteta (da bismo pokušali da otkrijemo više)“, rekla je ona. „To je zaista neverovatan prikaz rimske raskoši.“
Arheolozi kažu da je drevna građevina, koja datira iz kasnog republikanskog doba, građena u najmanje tri faze između druge polovine drugog veka pre nove ere i kraja prvog veka pre nove ere i deo je veće aristokratske vile.
Dug skoro pet metara sa prikazima vinove loze, listova lotosa, trozupca, truba, šlemova i mitoloških morskih stvorenja, mozaik je mukotrpno sklapan od sedefa, školjki, korala, krhotina dragocenog stakla i delića mermera. Zid je uokviren raznobojnim kristalima, sunđerastim travertinom i egzotičnim, staroegipatskim plavim pločicama.
Ono što ovo otkriće čini „jedinstvenim“, kako je navela arheolog Alfonsina Ruso, šef Arheološkog parka Koloseum zadužen za lokaciju, nije samo neverovatna očuvanost mozaika, već i njegova dekoracija koja takođe sadrži proslavljene scene pomorskih i kopnenih bitaka koje je verovatno finansirao – i u kojima je pobedio – izuzetno bogat aristokratski mecena koji je obeležio pobede na svojim zidovima.
Kurir.rs/RTS
Bonus video: