Povećanje ili smanjenje grudi danas je uobičajeni zahvat, ali pucanje silikona je komplikacija koja se desila mnogim ženama, među kojima su i poznate ličnosti. Doktor Nikola Milovančev, specijalista estetske i plastične hirurgije, pokazao je u emisiji "150 minuta" na TV Prva kako izgleda kada silikoni puknu, koliko je opasno i šta se tada dešava. Objasnio je i kako su implantati izgledali nekada i sada, ali i koje žene su najčešće pacijentkinje.
"Sa razvojem tehnologije pojavile su se nove generacije implantata. Oni imaju dva dela. Nekada su imali dva ili tri sloja, a danas imaju sedam ili osam, što govori u korist pomaka bezbednosti i sigurnosti implantata. Unutra je visoko-kohezivni biomedicinski silikon koji je po svojim mehaničkim karakteristikama vrlo sličan karakteristikama dojke", otkrio je dr Milovančev i demonstrirao kako izgleda pucanje silikona.
"Pucanje implantata se izuzetno retko dešava, osim ako nije u pitanju trauma poput saobraćajne nezgode, uboda u ranu i slično. Ovo je implantat koji je 'stradao'. Često je pitanje naših dama šta se dešava kada puknu. Kada puknu, taj silikonski gel izađe napolje, ali ono što je dobro jeste da ima tendenciju vraćanja u elastomer. Retko se dešava da napusti elastomer. Ako ga napusti, to se vrlo lako dijagnostikuje ultrazvučnim pregledom i možemo vrlo brzo da reagujemo", objasnio je dr Milovančev i dodao:
"Interesantno je da pokažemo da na zadnjoj strani postoji dugmence koje nam pomaže da se orijentišemo gde i kako ćemo da pozicioniramo implantate, bilo da je to ispod žlezde ili ispod mišića. To dugmence je praktično tačka najveće projekcije ispupčenosti implantata i ono bi trebalo da bude ugrađeno tačno iza bradavica", istakao je specijalista estetske i plastične hirurgije.
Koje žene su najčešće pacijentkinje?
"Postoje četiri najčešća tipa pacijentkinja koja se javljaju u praksi. Prvi tip su mlade devojke između 18 i 25 godina kod kojih se grudi nisu prirodno razvile za vreme puberteta. Druga kateogrija su mlađe i žene srednjih godina koje su jedanput ili više puta rađale jer u toku trudnoće dolazi do određenih fizioloških promena na grudima. Žlezdano i masno tkivo rastu, koža prati rast, isteže se. Po prestanku dojenja, žlezdano i masno tkivo se povlače, a višak kože ostaje da visi. U tom slučaju ugrađujemo implantate kako bismo nadoknadili volumen koji se izgubio i isto tako moramo da odstranimo višak kože i uradimo podizanje i zatezanje dojke", rekao je dr Milovančev i dodao:
"Treća kategorija su dame svih starosnih uzrasta koje imaju normalnu veličinu i oblik dojki, ali iz estetskih razloga žele da ih uvećaju kako bi imale mladalački i atraktivniji izgled. Četvrta i najčešća kategorija su dame svih uzrasta koje imaju izraženu asimetriju, odnosno nejadnakost volumena između leve i desne dojke".
Srpkinje žele da izgledaju kao Brazilke
"Što se tiče brazilskog ideala lepote, Brazilke su u proseku niže od naših žena. Njihov ideal lepote je izuzetno naglašen kroz velike zadnjice i snažne butine i noge. One vrlo mlade kreću intenzivno da vežbaju u teretani, a ono što ne mogu da postignu, u tome im pomaže plastična hirurgija", rekao je doktor i dodao:
"Naše žene su više rastom, imaju gracilnije telo. To je subjektivna stvar, ali meni se više sviđa ta lepota koju naše žene imaju u odnosu na Brazilke i Latinoamerikanke. Kada sam se vratio iz Brazila, bio sam šokiran. Osećao sam se kao da sam došao na takmičenje ko će da ima veće grudi. Pacijentkinje žele što bujnije poprsje, ali moramo da priznamo da nije fiziološki, a ni ne izgleda estetski prihvatljivo. Ono što mi se dopada, to je da u poslednjih nekoliko godina sve više dolaze dame koje žele prirodne grudi, koje su manje i koje su u skladu sa njihovim karakteristikama", istakao je dr Milovančev.
Koliko traje ugradnja implantata?
"Ako je u pitanju uvećanje grudi, operacija traje od jednog do dva sata. Ukoliko je potrebno pridružiti zatezanje, odnosno podizanje i odstranjivanje viška kože, operacija traje od dva do četiri sata. Trebalo bi pet dana nakon intervencije da se izbegava vožnja automobila, podizanje ruku iznad nivoa ramena, dizanje tereta od 3 kilograma i više. Nakon četiri nedelje, pacijentkinje bi trebalo da krenu sa brzim hodom i nakon šest nedelja sledi postepen povratak punoj fizičkoj aktivnosti. To znači da ako su pre intervencije vežbale, sada će vežbati sa manjim težinama i postepeno povećavati", objasnio je dr Nikola Milovančev.
(Kurir.rs/ Mondo/ L. S)
Bonus video: