Jedinstven novogodišnji spektakl za najmlađe "Tajanstveni Deda Mraz" izvešće 30. decembra u Hali sportova "Ranko Žeravica" omiljeni glumci Nenad Okanović Oki i Bojan Ivković Boki.
Gostujući u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji kod Ivana Gajića, Okanović je otkrio šta očekuje publiku, prisetio se brojnih anegdota, a osvrnuo se i na trenutno stanje u domaćoj kinematografiji.
Ovog puta najmlađima donosite nesvakidašnju avanturu. Šta možete da otkrijete o predstavi?
- Pripremili smo novogodišnji spektakl. Sve počinje jednim tok-šouom u koji treba da dođe Deda Mraz. Međutim, umesto jednog - pojavljuju se tri. Deca moraju da odluče ko je pravi od njih. U pitanju je interaktivna predstava i publika je od samog ulaska u salu deo nje i do kraja učestvuju u njoj. Uz pesmu, igru, kviz i dečji hor rešavamo problem. Imaćemo i bend uživo. Ma, biće to pravi spektakl za najmlađe.
Glavne uloge tumače Oki i Boki. Kako izgleda vaš kreativni proces?
- Boki je neverovatan tip. Njegov rad s decom inspiriše. Rekao sam dosta puta da je naša generacija imala Branka Kockicu i stvarno smo uživali u njegovim izvedbama, a neke novije će imati Bojana Ivkovića. Nisam video do sada takav rad s decom. Mene inspiriše. Do sada smo napravili nekoliko projekata za decu. Radili smo u Bosni "Muzički kviz" i iskreno se nadam da ćemo to raditi uskoro i u Srbiji.
Kad se pomenu predstave za decu, nemoguće je da se izostavi Milorad Mandić Manda.
- Kako da ne. Manda je bio negde međugeneracija. Odrastao sam uz Branka Kockicu, a Manda je bio tu negde. I kad sam mu rekao da sam odrastao uz njega, rekao mi je: "Pa nisi ti to dovoljno gledao." Uvek je bio duhovit.
Ko više zna da podetinji - Oki ili Boki?
- Znamo i jedan i drugi, jer smo ostali deca u duši. Kad ćeš odrasti, mali veseljače? Pa neću nikad, jer tu lepotu duha i iskrenost koju imaju deca ne može zameniti ništa.
Da li je teško u vremenu u kom dominiraju pametni telefoni zadržati pažnju deci?
- Deca ne lažu i pomalo su surova, u smislu iskrenosti. Mi odrasli znamo da upakujemo istinu u neki lepši paket, a deca kažu direktno. Na primer, kad sam radio u pozorištu "Boško Buha" i predstava kasni, deca bi u horu ponavljala: "Kasnite, kasnite...", ili ako im nije interesantna, ponavljali bi: "Dosadno, dosadno..."
Kako reagujete u takvim situacijama?
- Šta bismo mogli da radimo?! Upalimo motore i idemo dalje. (smeh) Decu ne možete slagati, mislim možete, ali vam neće verovati.
Deca su najveći kritičari, ali su uvek tu da uskoče i pomognu u nevolji, kao pravi prijatelji, zar ne?
- S decom je fenomenalno raditi. Ispričaću ti jednu anegdotu. Boki i ja smo radili u Republici Srpskoj projekat u kom smo izvodili predstavu po selima gde ranije nisu igrane, zvala se "Selu u pohode". Imali smo ogroman kamion s rekvizitima, kako bismo mogli da napravimo pravu predstavu. Napravili smo binu, napolju smo jer nemaju salu.
Deca čekaju nestrpljivo, međutim kreće oluja. Šta ćemo? Deca su tužna. Odigraćemo, ali moramo da prenesemo stvari unutra. Svi su se uključili, i roditelji i deca... Sve smo preneli u slavsku salu. To je meni najdraža predstava. Deca su učestvovala u kreiranju, shvatili su šta su kostimi, šta je scenografija i onda su seli i odgledali u dahu predstavu.
Da li vam je draže kad vas deca prepoznaju na ulici kao Okija ili stariji kao Sina Dragana iz serije "Selo gori, a baba se češlja"?
- Deca me prepoznaju i kao Sina Dragana. Serija se ponovo emituje, mislim da sada ide i na Kurir televiziji. Tačno osetim kad ide repriza, po reakcijama ljudi na ulici, a posebno dece. Mala deca reaguju na Sina Dragana jer nisu imala prilike da gledaju to ranije. Uvek mi je drago kad me prepoznaju ljudi i dobronamerni su prema meni.
Čini se da današnje serije nemaju tu toplinu.
- Takav trend trenutno vlada u Srbiji. U tom smislu je "Selo gori" vanvremenska serija. Sad se prate trendovi, ali u jednom momentu će se ponovo napraviti neka topla priča. Desanka Maksimović je rekla: "Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu." Koliko god ljudi želeli da pobegnu sa sela, mi smo zemlja seljaka i oni su nas branili u ratovima. Ne treba se odreći grada, jer nam pruža fantastične prilike i mogućnosti, ali selo je nešto što je genetski utkano u svakog Srbina.
Publika vas svake nedelje gleda u ulozi voditelja kviza "Ja volim Srbiju" na RTS zajedno s Neletom Karajlićem. Otkrijte nam kako izgleda snimanje.
- Nama je mnogo zabavno i pretpostavljam da se ta energija prenosi na gledaoce. Nele i ja smo se super povezali. Ostvarila mi se dečačka želja da radim s čuvenim Neletom Karajlićem. Zbog njega sam upisao akademiju, zbog "Nadrealista" i cele ekipe. Veliki sam fan tog serijala. Zamolio sam ga napiše nastavak "Složne braće". Ako bog da, očekujemo uskoro treću sezonu.
Koji je recept za pobedničku ekipu?
- Nema pravila uopšte. Samo se nekad tako izrodi neki MVP. Drago mi je što u ovoj sezoni imamo sportiste iz sportova koji nisu toliko popularni. Imamo, na primer, odlične atletičare, džudiste... Nisam ni sam znao koliko šampiona imamo u tim sportovima i posebno mi je drago što sam imao priliku da ih upoznam.
(Kurir.rs)
Bonus video: