Opštepoznato je da je tupi nož u kuhinji opasniji od oštrog. "Oštar ide tamo gde ti hoćeš, a tupi je nepredvidljiv", kaže se.
Isto je i sa tupim perom, odnosno lošim novinarstvom. Uzmimo za primer Novu, Danas i N1…
Ovi mediji napravljeni su s jednim jedinim ciljem – da sruše s vlasti Aleksandra Vučića i omoguće razmah poslovne imperije njihovog vlasnika Dragana Šolaka. Budući da je reč o velikom poslu, Šolak je morao da ulazi u raznorazne saveze i sponzorstva, s tim da dugove i kamate oni takođe naplate u Srbiji bez Vučića… U takvim uslovima profesionalnog novinarstva nema i ne može da bude, a zaposleni u medijima postaju izvršioci propagandnih radova. I onda imamo ovo što nam se dešava, jer, mari li onaj ko reklamira slatkiše za posledice koje šećer ima po zdravlje dece?
A posledice propagande koju-vrše Šolakovi mediji su brojne, i štetne.
Kao buldožer blokiranog upravljača, koji ide samo napred rušeći sve što mu se nađe na putu. Ove su televizije i ovi portali, sledeći jedinu tačku svoje uređivačke politike koja glasi "biti protiv Vučića", često sebe dovodili i u apsurdne situacije. U vreme korone tako su, mimo logike i mimo sveta, postali antivakseri! Sabotirali su na svakom koraku napore vlade u suzbijanju pandemije objavljujući lažne vest i tendenciozne tekstove o stanju u bolnicama, količini potrebnih respiratora, broju zaraženih… često skačući sebi u usta, kao u slučaju kovid-bolnica – prvo ih nije bilo dovoljno, a onda je Vučić optuživan da je slupao pare na nepotrebne bolnice.
Ako su u slučaju kovida ispadali smešni, posle masovnih ubistava u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima Šolakovi novinari morali su, sledeći politiku protivljenja Vučiću, da pišu tekstove koji se kose sa moralom i osnovnim principima ljudskosti: bol nesrećnih prorodica zloupotrebljavan je na najniži način u svrhu podizanja brojnosti Đilasovih protesta, lagalo se oko Vučićeve posete školi neposredno posle nesreće i prozivali se roditeljii đaka zbog navodne "prodaje režimu"!
Zahtevi u izbornoj kampanji Šolaka i njegovih političkih klijenata, dela srpske opozicije okupljene oko Đilasa, ove medije gurnuli je još niže u blato. U poslednjih sto godina istorije srpske štampe i istorije političke borbe nije zabeležen sramniji naslov od onog u Danasu kojim se predstavlja navodni biološki otac predsednika Srbije! Ovom besprimernom skandalu prethodili su naručeni i od albanskih lobista u SAD plaćeni članci kojima se blate Vučić i Srbija, a sledila su mu ponavljanja teze o "pravom ocu Albancu" dok na zahtev samih njihovih čitalaca to nije prestalo!
Uporedo sa ovim klevetničkim serijama, vođena je uporna kampanja o izbornoj krađi – još pre nego što su izbori i raspisani!
Orkestrirani i uigrani sa Đilasovim najavama "sigurne pobede… ako ne bude krađe", Šolakovi mediji su među simpatizerima opozicije podgrevali nerealna očekivanja i uverenost u izbornu pobedu. U sudaru sa realnošću oličenom u izbornim rezultatima – eksplozija nezadovoljstva je bila neminovna. Tome prisustvujemo ovih dana…
I tu dolazimo do opasnosti od tupog noža.
Operacionalizujući "anti-Vučić" politiku Šolakovi mediji od samog svog početka uneli su povišen, gotovo histeričan ton u javni diskurs, zaglušujući svaki javni dijalog. Osim toga, svesno su širili dezinformacije sračunate na izazivanje nezadovoljstva među građanima, računajući da bi eventualni neredi mogli da dovedu do smene vlasti. U teoriji osvajanja vlasti, ova je taktika regularna i ponekad delotvorna, ali ima samo jednu manu – ne vodi računa o mogućoj kolateralnoj šteti. A nju bi platili građani.
Drugačije rečeno: osim što doprinose zagađenju javnog prostora, i blokiraju rasplet političke krize kroz dijalog, Šolakovi mediji konstantno podgrevaju atmosferu nestabilnosti u državi, vršeći tako pritisak na njene organe vlasti. Kvaka je u tome da se takva nestabilnost lako otrže kontroli…
Pa kad portal Nova, na primer, objavi lažnu vest o maltretiranju učesnika protesta ispred sedišta RIK-a, ta petarda može da bljesne i zasmrdi na asfaltu, ali može i da eksplodira u buretu benzina…
Kurir.rs