"Moja poštovana nacijo, danas smo uhapsili tri međunarodno tražena gangsterska šefa u Alanji i Istanbulu", objavio je Ali Jerlikaja na društvenim mrežama u utorak. Oni su vođe bandi belgijsko-britanskog, vijetnamskog i arapskog porekla. Bez obzira na to koliko su te bande jake i kakve su poternice raspisane, mi ćemo njima stati na put!", ratoborno je najavio turski ministar unutrašnjih poslova.
Otkako je preuzeo dužnost u junu, jedva da je prošao dan bez hapšenja ozbiljnih kriminalaca. To uključuje dilere droge, lihvare, trgovce ljudima, prevarante i lopove - ali i šefove međunarodnih bandi koje su se poslednjih godina etablirale u Turskoj. Jerlikaja je pre nešto više od mesec dana saopštio da je turska policija uspela da ugasi celokupno rukovodstvo globalno aktivne kriminalne grupe 'Komančero'. Među uhapšenima je i nekoliko osoba iz Australije i Novog Zelanda za kojima traga Interpol na osnovu međunarodne poternice. Jerlikaja je objavio i video snimke hapšenja, piše Dojče vele.
Zašto Turska?
U poslednje vreme sve su očigledniji pokazatelji sve veće prisutnosti međunarodnog kriminala u Turskoj: pucnjave, ubistva i još više istraživačkih izveštaja novinara. Međutim, pre nego što je Jerlikaja preuzeo dužnost, skoro nikada nije bilo ozbiljnih istraga ili čak krivičnih prijava protiv ovih grupa. I sam bivši ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu održavao je bliske veze sa mafijom. Tokom njegovog mandata, vodeći mafijaši turskog podzemlja pušteni su iz zatvora, što je Turskoj omogućilo da se razvije u utočište međunarodnih kriminalaca, posebno iz Srbije, Albanije, Azerbejdžana, Rusije i Crne Gore.
Tu bande vode svoje ratove, što pokazuje i ubistvo Jovana Vukotića, narkobosa iz crnogorskog škaljarskog klana. Vukotić je 8. septembra 2022. godine ubijen u Istanbulu. Istraga je otkrila da ga je ubila lokalna mafijaška grupa za nagradu od 1,5 miliona evra. Kako je saopštila policija, naređenje je stiglo od rivalskog kavačkog klana.
Kavčani i škaljarci, dva kotorska narko-klana, već deset godina vode rat u Evropi. Do sada je oko 50 ljudi ubijeno u krvavim sukobima u nekoliko zemalja. U odgovoru na upit DW-a, nemačka kriminalistička policija (BKA) je 2022. godine navela da se Turska već neko vreme etablirala kao utočište kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana. Racije turskih vlasti otkrile su kako takve grupe deluju od Španije do Turske. Zaplenjene fotografije i dokumenti svedoče o kidnapovanju, mučenju i ubistvima.
Meki zakoni i zlatni pasoši
Stručnjaci kažu da postoje četiri glavna razloga zašto je Turska poslednjih godina postala drugi dom za mnoge kriminalce. Prvo, zakoni protiv pranja novca su previše blagi. Drugo, vlast s vremena na vreme amnestira počinioce privrednih zločina. Treće, ulazak bez viza je moguć iz mnogih zemalja. I četvrto, bogati ljudi mogu brzo postati turski državljani.
Svako ko uloži 500.000 dolara u Tursku ili ga položi na bankovni račun tri godine ili ko kupi nekretninu u vrednosti od najmanje 400.000 dolara može podneti zahtev za tursko državljanstvo. Kristin Surak sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka, koja je napisala knjigu o ovim takozvanim "zlatnim pasošima", kaže da godišnje više od 50.000 ljudi iz celog sveta dobija tursko državljanstvo po ovom osnovu. A skoro polovinu njih izdaje Ankara.
Osim toga, šefovi međunarodnih bandi mogu da dobiju tursko državljanstvo i po uobičajenoj proceduri ako ispunjavaju uslove i ako za njima ne postoji Interpolova poternica u trenutku naturalizacije. Furkan Sezer, bivši načelnik odeljenja za privredni kriminal u istanbulskoj policiji, godinama prati ove procese. Kaže da mnogi kriminalci prvo naturalizuju, a onda svoju imovinu unose u zemlju. Zahvaljujući čestim amnestijama, to je vrlo lako. Ovo omogućava fizičkim i pravnim licima da svoju neregistrovanu imovinu iz inostranstva ili unutar zemlje prijave poreskim organima, ponekad čak i bez plaćanja poreza.
To znači da novac, čije je poreklo nepoznato, ulazi u legalni finansijski tok. Ozan Bingol, stručnjak za poresko pravo, kritikuje ovu praksu. "Kriminalci obično plaćaju 15 do 20 odsto vrednosti za pranje novca", kaže on. Ali turska vlada im dozvoljava da to urade bez plaćanja poreza. To, po njegovom mišljenju, otvara vrata kriminalcima svih vrsta. Bingol takođe kritikuje nedostatak autoriteta policije u borbi protiv pranja novca.
"Ako se danas iznenada pojavi neko sa milion dolara, nadležni ne smeju da pitaju odakle novac", kaže on. Sadašnja vlada AKP usvojila je ovu uredbu kao jedan od svojih prvih projekata nakon dolaska na vlast 2002. godine, rekao je Bingol. Osim toga, postoje velike rupe u zakonima kada su u pitanju ulaganja u kriptovalute, što je, prema Bingolovu, privuklo mnoge međunarodne bande u Tursku. Prema njegovom mišljenju, ove investicije treba što pre sankcionisati i regulisati.
Turska je na sivoj listi
Međunarodni institut za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma FAFT (Financial Action Task Force) saopštio je da Ankara mora da preduzme strože mere protiv pranja novca. FAFT je pre dve godine stavio zemlju na takozvanu sivu listu. Od tada je Turska pod prismotrom. Do revizije te liste sledećeg juna, Ankara bi želela da bude skinuta sa ove liste jer je turska privreda u problemima i bez toga.
Kurir.rs/Mondo/DW
Bonus video: