Konji u Srbiji se najčešće koriste za rad i sportska takmičenja. Retko se gaje kao ljubimci jer su ulaganja velika. To nije sprečilo Nikolu Đošovića da na imanju kod Vrnjačke Banje gaji velike rasne ljubimce.
Braću Manga i Barona, Nikola je u rodno selo doveo iz Belgije, kao ždrepce. Već tada su bili veći od prosečnog konja. Danas imaju dve i po godine, i gotovo po dve tone.
„Oni trenutno nose potkovicu veličine 20. Ja iskreno ne znam koje najveće imaju da se kupe kod nas, jer ove su napravljene po narudžbini“, kaže Nikola Đošović iz sela Gračac kod Vrnjačke Banje.
A oni su, kaže, najnežniji divovi u svetu konja. Važe za moćnije tegljače, ali njegovi belgijski pastuvi obavljaju samo sitne poslove po farmi, tek da održe formu.
„Izvlačenje nekih drva, prevoz ili jednostavana vožnja fijakerom kroz selo meni pričinjava zadovoljstvo.“
Nedaleko od štale kancelarija. Jer Nikola je informatički inženjer i radi za svetske kompanije.
„Da nije tog posla kojim se ja bavim ne bi bilo ni konja ni mehanizacije, niti bilo čega. Eto, moj konj je skuplji od auta koji ja vozim, ili više. Jedan konj jede oko 10 kilograma ovsa dnevno i sena imaju koliko god hoće“, dodaje Nikola. Za jednog konja su Nikoli do sada nudili 10.000 evra, ali ne želi da ih proda.
Mango i Baron ušli su pod kožu i Nikolinim komšijama i familiji. Ustupili su im svoja imanja za igru. A konji pasu i održavaju im imanja.
Kurir.rs/RTS