U ovoj kolumni tradicionalno na kraju godine dajemo prognoze strateških zbivanja za sledeću, nastupajuću, godinu. Tako smo tačno pre godinu dana ovde naveli da će 2023. godina biti „godina iscrpljivanja“, u kojoj će postojeći svetski konflikti, poput rata u Ukrajini, nastaviti da tinjaju iscrpljujući strane koje su u njih uključene, ali da se u ovoj godini neće rešiti nijedan od tih konflikata. Prilikom izbijanja samog rata u Ukrajini, rekli smo da je to poslednji u nizu konflikata izazvanih višedecenijskom geoekonomskom i geopolitičkom svetskom krizom, ali ne nužno i zadnji, te da će prštati još i drugde. I onda je upravo ove jeseni puknulo iz Gaze i oko nje.
Događaji imaju svoju gvozdenu logiku i iskusno oko može da ih ponekad (ne naravno i uvek, što je moguće samo Svevišnjem) predvidi. Gvozdeni niz iz ove će se nastaviti u sledećoj godini, koja će, za razliku od ove „godine iscrpljivanja“, biti sasvim naročita „godina pripreme“. To faktički znači da ćemo se u njoj približiti razrešenju svetskog strateškog čvora, ali se on u njoj neće razrešiti, no u narednoj godini će „iscrpljivanje“ i pata karte početi da prelaze u definisani odnos snaga na raznim terenima - od Ukrajine, preko Gaze, do svih Afrika i Južnih Amerika. Pri svemu tome, godinu pred nama će obeležiti izbori u nizu država, od kojih su bez sumnje najvažniji oni u Americi, Rusiji, Evropskoj uniji i Indiji, ali nije loše imati na radaru ni izbore u nizu „malih“ država koji opet mogu uticati na njihovu (geo)političku sudbinu i (ne)svrstanost. Jednostavno rečeno, u sledećoj godini će se ključne globalne geopolitičke snage i blokovi pripremati za veliko finale koje će početi da nastupa od 2025. godine, kada će početi da rastu šanse da se okončaju konflikti poput onog u Ukrajini (Gaza će se verovatno „primiriti“ već sledeće godine upravo kao deo narečene „godine pripreme“) i kada će zapravo ključni ljudi svih strana koji realno vladaju svetom odlučivati da li će globalna video-igrica kojoj prisustvujemo petnaestak godina otići na najviši, drastični nivo, ili ćemo ostati na ovom srednjem, nemilom, iscrpljujućem nivou, nalazeći formulu njegove stabilnosti.
Dakle, svi narodi i države sveta, pa tako i mi u Srbiji, trebalo bi da iskoristimo sledeću „godinu pripreme“ da se upravo pametno i razborito pripremimo za veliko finale globalne geostrateške video-igrice. To pre svega znači da će nam trebati pravilne procene i predviđanja toga kuda ovaj ludi svet smera, a toga nema bez investiranja u one sektore koji mogu obezbediti takve procene, poput nauke, obrazovanja i odbrane. Nema sumnje da će u čitavoj ovoj svetskoj strateškoj zbrci bolje proći one nacije i države koje su homogenije nego one heterogene koje je lako rascepiti, pa takođe valja investirati u krpljenje rupa na socijalnom tkivu, koje upravo vru u Srbiji ovih postizbornih dana, dovodeći nas do ključnog pitanja da li smo mi uopšte jedinstvena nacija ili konfederacija raznih socijalno-kulturoloških i interesnih grupa?
Od odgovora na ovo pitanje će zavisiti naša sudbina pred veliko svetsko strateško finale i, ukoliko ono nije u našim rukama, ovo prvo jeste, jer samo od nas zavisi da li ćemo mudrom državničkom politikom uspeti da izgradimo naciju i državu, kako bi se one, dovršene, mogle nositi sa izazovima globalnih „godina odluka“, koje će uslediti nakon sledeće „godine pripreme“.