JUGONOSTALGIČARI, OVO JE ZA VAS: U ovom muzeju naći će te preko 500 eksponata, od PRVIH TELEVIZORA DO PRVIH RAČUNARA! I dalje RADE
Nekada simbol razvoja industrije Jugoslavije, kompanija koja je svoje proizvode izvozila u čitav svet. Elektronska industrija danas živi kroz muzej industrijske i tehnološke baštine u naučno-tehnološkom parku Niš.
Ovaj muzej koji broji preko 500 eksponata, među kojima se nalaze televizori, radio prijemnici, rendgen aparati, prvi računari, ima dvostruki značaj. Da pokaže onima koji nisu iz Niša i mlađim generacijama šta se ovde proizvodilo.
- Ono što se proizvodilo u Elektronskoj industriji od 1948. godine do kraja 90tih ne samo da je išlo u korak sa svetom, već je vrlo često bilo i ispred nekih zemalja. Zbog toga što je Elektronska industrija u kooperaciji sa drugim svetskim gigantima proizvodila nešto što je bilo poželjno u tom trenutku u mnogim delovima sveta. Sve je krenulo od 1948. kao fabrika rendgen aparata, kasnije se sklapa strateški dogovor sa holandskim Philipsom, počinje se sa proizvodnjom televizora. Tokom 40 godina proizvedeno je 6 miliona TV aparata, od kojih je preko milion otišlo u izvoz. Sve ono što se proizvodilo ovde, uključujući i računare, u tom trenutku bila je ne samo poslednja reč tehnike, već i za korak ispred - rekao je Miloš Grozdanović, pomoćnik direktora za ravoj poslovanja NTP-a.
Zbog toga što je Elektronska industrija sa nekim svojim proizvodima pokušavala da ide dva koraka napred i da proizvodi ono što je možda u tom trenutku avangardno, pozicionira sebe na svetskoj mapi elektronskih industrija.
Fabrika je proizvodila televizore i druge aparate elektronike i mikroelektronike, telefone i druge telekomunikacione opreme, optičke uređaje, muzičke uređaje, medicinsku i vojnu opremu, poluprovodnike. Ipak najčešće se govori o televizorima, a u muzeju se nalazi i prvi ikada napravljen u Jugoslaviji, 1958. godine, kao i oni poslednji koji su izašli u drugoj polovini 90tih godina.
Tu su i televizori sa senzorima, ili kako bi rekli današnji klinci, na tač.
- To je nešto što možemo identifikovati sa današnjim tačom. Izbačeni su klasični dugmići, napravljeni su oni koji senzorski menjaju kanale, a činjenica je da svi mi koji smo odrastali u osamdesetim i možda malo kasnije smo možda videli prvi daljinski upravljač u našoj kući, s obzirom da veliki broj kuća nije imao televizor sa daljinskim upravljačima - rekao je Grozdanović.
Muzej u naučno tehnološkom parku u Nišu idealno je mesto za ekskurziju nostalgičara, ali i za mlađe generacije koje se itekako zanimaju za to kako je krenuo industrijski razvoj u Nišu i šta je to preteča savremenih tehnologija.
- Ono što na prvi pogled izgleda fascinantno su prvi modeli računara koji su proizvođeni u Elektronskoj industriji, zatim mikrotalasna pećnica iz 1979. godine, i televizor koji ima providnu kutiju gde je još jedna avangarda u pitanju. Zbog toga što se u Nišu u Elektronskoj industriji prvi put proizvelo nešto što je kasnije Mekintoš uveo 25 godina kasnije sa providnom kutijom za računare. Mlađi ljudi imaju ideju da se sva tehnika proizvodi u Singapuru, u Kini i u Indoneziji. Prosto im je fascinantno kada vide da se ovakva tehnologija nekad proizvodila ovde - rekao je Grozdanović.
Muzej je nastavna inicijativa udruženja za negovanje industrijske tradicije, a podrška je stigla od naučno-tehnološkog parka. I lepo je sačuvati od zaborava priču o jednom gigantu, čiji je značaj prevazilazio Niš, pa i čitavu Jugoslaviju. Ne sme se izostaviti ni činjenica da je Elektronska industrija bila stub ekonomskog razvoja sa preko 28.000 zaposlenih, koliko ih je bilo u drugoj polovini 80-ih godina.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
Bonus video: