FAMOZNO SVETISLAV BASARA: VRAPCI OBAVEŠTAJCI
Ne znam koji je qwrz Ani Brnabićki trebala bratska, ruska obaveštajna služba da joj dojavi da će pred velekasabskom Beledijom izbiti demonstracije. Sve su joj to mogli reći i vrapci ispod skupštinskih streha. Toliko sa tačke gledišta „obaveštajnih zajednica“. Sa novinarske tačke gledišta vest da je u Srbiji posle izbora bilo štrajkova glađu i protesta pred „institucijama sistema“ jeste vest tipa „pas ujeo čoveka“. Nije, dakle, za naslovnu stranu. A povazdan na naslovnim stranama.
Jedini štrajkač glađu koji je u novijoj srpskoj istoriji video neke vajde od gladovanja bio je Tonga Nikolić; znate priču. Gladovao je i Boškić Obradović sa još par jarana, onda je usledio kontraštrajk glađu Visokih Gladnika - pozaboravljao sam im imena - i na kraju je sve završilo gromoglasnim prdežom u čabar, vrlo „tankim“, zbog posta. Kužite, stari moji.
Sada glađu štrajkuje Marinika Tepić, a dokad će, ne zna se. Da sam na mestu takozvanog Mikija Aleksića i da sam uradio ono što je Miki uradio - što će reči da sam i najavio štrajk glađu, pa se presaldumio pod izgovorom da mi to religija zabranjuje - ne bih se bar tri godine pojavio u javnosti. Ali Miki - kome ćemo se još vraćati - očito ne kuburi sa obrazom. Veliki je to folirant, predviđam mu sjajnu političku budućnost. Kad kucne njegov čas.
Mariniki Tepić toplo preporučujem da momentalno batali gladovanje i garantujem da joj niko neće zameriti - neki će joj, Bokan npr., i zameriti što nije išla do kraja - kao što niko nije zamerio ni Mikiju, koji je štrajkovao 15 minuta, pa se setio da mu je prekosutra slava.
Marinika ne može računati da će Porfirije njen štrajk proglasiti postom i pričestiti je, kao Irinej Tongu, ali za razliku od Irineja, Porfirije će postupiti ispravno, imaće teološko opravdanja, citiram: gladovanje zbog postizanja zemaljskih ciljeva nije post, nego pokušaj samoubistva.
Kao što je prilježnim čitaocima Famoznog poznato, moja neznatnost nema ništa protiv demonstracija, uključujući nasilne, ne zato što joj prijaju meteži, daleko od toga - nego zato što je biti protiv demonstracija isto što i biti protiv zemljotresa i poplava.
Ali i na demonstracijama/protestima mora biti nekog reda. Taj red nalaže da onaj ko pozove građane na proteste stane na njihovo čelo, kao što su to godinama činili Vuk Drašković, Đinđić, Vesna Pešić i drugi dosovski lideri i ponekad bivali ispendrečeni, Vuk umalo i nasmrt.
Odgledao sam na televizoru N1 ceo ispredbeledijski protest i pomno gledao hoću li u prvim protestnim redovima ugledati Đilasa - Dragana, ne Milovana - ali uzalud behu svi pogledi moji, tako da sam u jednom momentu dokonao da je Đilas, Dragan, pribegao tehnici Đilasa, Milovana, koji je isto tako pozivao studentariju na proteste protiv kralja i buržoazije, a onda - kad bi žandari stali da pendreče studente - zamicao u neki kapidžik i otuda posmatrao revoluciju koja teče.
Na Viber pitanje gde je Đido, moji insajderi iz SPN su mi odgovorili - tu je negde, a jedan od njih se „otvorio“ i otkrio mi da se Đido muva po marginama skupa, s kapom natučenom na glavu, navodno sa obezbeđenjem od dva policajca. Za tačnost informacije ne garantujem. Pošto kupio, po to i prodao. Imao bih još štošta da vam kažem, ali prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.