Vera Pešić je rođena u Sijarinskoj Banji 1919. godine u dobrostojećoj porodici. Otac Milan Pešić bio je penzionisani načelnik Leskovca, dok je majka Anđa Radović ostala upamćena kao ćerka tadašnjeg predsednika banjske opštine, i naravno majka briljantnog tajnog agenta kakav je kasnije postala Vera.
Odrasla je u Leskovcu gde je završila školu, a zbog svoje nesvakidašnje lepote zvali su je leskovačka lepotica. Kada je imala samo 16 godina, udala se za policijskog pisara. Brak je trajao samo tri godine. U Leskovcu je jedno vreme radila za tamošnje novine Glasnik i pokazala izuzetne spisateljske sposobnosti.
Vera je 1936. godine, posle razvoda i smrti oca, otišla za Beograd gde je upoznala oficira Kontraobaveštajne službe Jugoslovenske kraljevske armije majora Slavka Radovića koju je je posle uspešno završenog kursa uveo u službu. Pred njom se našao veoma težak zadatak: trebalo je da se "uplete" među špijune britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe, koje su radile po Beogradu.
Vera je plenila lepotom i igranjem valcera na raskošnim zabavama gde je upoznavala špijunske mete. Predstavljala se kao pripadnik Generalštaba naše vojske pa su svi pokušali da je pridobiju za svoju stranu misleći da će tako steći doušnika i trošeći na nju velike sume novca. Misiju je Veri značajno olakšavalo poznavanje čak šest jezika.
Volela i žene i muškarce
Da se približi nemačkim agentima, Veri je pomogla Elizabeta fon Maltzan, poznata kao Lepa Lili, supruga nemačkog ambasadora, takođe špijun.
Leskovčanka Vera i Lepa Lili uplovile su u ljubavnu vezu, a iskusna Nemica učila je svoju ljubavnicu raznim veštinama zavođenja. Ostalo je zabeleženo da je vredno dolazila do informacija koje je dostavljala jugoslovenskoj službi, dok je sa druge strane, britanskim, francuskim i nemačkim agentima govorila tačno određene stvari. Na taj način došla je do majora Karla Lotara Krausa, šefa šestog odeljenja Gestapoa u Beogradu, i postala najznačajniji nemački agent u Jugoslaviji.
Ljubav sa Karlom Krausom
Vera je Karla Lotara Krausa, šefa obaveštajne službe Gestapoa u Beogradu, spojila sa četničkim vođom Kostom Pećancem. Kada je rat već bio na vidiku, Vera je uhapšena kao nemački špijun i proterana u zatvor u Lebanu. Uspela je da pobegne i da ode u Sijarinsku Banju. U Beograd ju je vratio Kraus i dodelio joj sledeći zadatak u Šestom odeljenju policije: suzbijanje komunista i praćenje stranih misija među četnicima, naročito u leskovačkom i niškom kraju.
Krausu se u oktobru 1941. izgubio svaki trag. Vera je počela vezu sa generalom Paulom Baderom, komandantom okupirane Srbije, i vezu sa Dragomirom Jovanovićem, šefom Specijalne policije u Beogradu.
Vera Pešić je otkrila tajni plan četnika i Britanaca zbog čega je uhapšen, a zatim i streljan požarevački vođa četnika Milan Kalabić sa kojim je ona ranije bila u vezi. Smatra se da mu se Vera na ovaj način osvetila jer je on kao pripadnik Žandarmerije 1924. bio upleten u ubistvo njenih rođaka, braće Mijušković u Nikšiću.
Zbog njenog umeća zavideli su joj i agenti sa mnogo više iskustva. A uvid u ono šta je radila pružaju i sledeći podaci: Vera se u Leskovcu srela sa Milivojem Perovićem, članom štaba prvog južnomoravskog odreda i svojim školskim prijateljem koga je pokušala da nagovori da se pridruži četnicima. Više puta se sastajala i sa partizanskim vođama među kojima je bio i Stojan Ljubić.
Tu je i priča da je pred početak Drugog svetskog rata izbačena iz jugoslovenske tajne službe, a onda i uhapšena. Razlog je bila njena saradnja sa Nemcima. Kraus ju je oslobodio pa poslao u Beč gde je prema pojedinim izvorima upoznala nacističkog vođu Adolfa Hitlera. Vrativši se u Beograd radila je kao dopisnica nemačkih novina.
Neobična poslednja želja
Vera je u leto 1943. godine otišla u Gornju Jablanicu da bi saznala sve o delovanju stranih misija na ovom prostoru. U zasedi su je sačekali četnici Vladimira Jankovića, zajedno sa tri SS vojnika i osudili je da radi sa komunistima i Gestapom (napomene radi, partizani su ranije pokušavali da saznaju od Vere planove Nemaca i četnika).
Izbegla je streljanje zahvaljujući brojnim vezama, pomogao joj je i nemački zapovednik Srbije general Paul Bader.
Uspela je zatim da se približi četničkom komandantu majoru Radoslavu Đuriću, što je izazvalo nezadovoljstvo četnika koji su organizovali puč protiv njih dvoje. Đurić je saznao za taj plan i naredio hapšenje i streljanje pobunjenika. Na dan izvršenja te odluke došli su u četnici iz glavnog četničkog štaba i uhapsili majora.
Vera je pokušala da pobegne, ali bezuspešno. Ona i njena majka streljane su 18. maja 1944. godine u Sijarinskoj Banji. Njena poslednja želja bila je da joj ne pucaju u glavu kako ne bi uništili njenu lepotu.
(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)
Bonus video: