Amazonska prašuma, najveća svetska kišna šuma, prolazi kroz veliki problem koji je zadesio.
Početak kišne sezone očekivao se u oktobru, ali padavina nije bilo ni na kraju novembra.
"Imam 49 godina, ali ovo još nisam video. Čak nikad nisam ni čuo za ovako tešku sušu", reporterima BBC-ja rekao je Oliviera Tikuna iz sela Bom Hesus de Igapo Grande.
Suša je tolika da će 40 porodica iz tog sela uskoro ostati bez mogućnosti plovidbe do obližnjih većih mesta. Ove godine ostali su bez vode za tuširanje, poljoprivredni usevi trunuli su jer nisu mogli dovoljno brzo da ih transportuju na tržnice. Starije stanovnike upozorili su da se presele bliže gradu ako misle da će im biti potrebne hitne medicinske usluge. A sve zbog povlačenja vode i isušivanja vodenih puteva.
"Još malo i moja će porodica ostati izolovana", objasnio je Oliviera.
Autohtono amazonsko pleme Tukano živi na tradicionalan način i upotrebljava mačete za čišćenje korena manioke.
Ove godine sušu je pogoršao vremenski fenomen El Ninjo koji pojačava učinak klimatskih promena. Flavia Kosta ekolog je na Nacionalnom institutu za istraživanje Amazonije. Živi i radi u prašumi 26 godina.
"Za svoju prvu sušu mislila sam da je strašna. Ali onda su se, godinu za godinom, obarali rekordi. Svaka suša bila je snažnija od one prethodne, kazala je Kosta za BBC.
Još je, rekla je, rano proceniti posledice, međutim, već je puno znakova da mnoge biljke nisu preživele. Prethodne suše indikator su toga što se može očekivati. Prema nekim procenama, suša Godzila ubila je 2015. godine 2,5 milijardi stabala i biljaka u jednom manjem delu šume. Kosta kaže da je amazonska prašuma prestala da deluje kao veliki usisivač ugljenika.
"To očekujemo i sada, nažalost", dodala je.
No, situacija bi mogla postati još puno gora. Osim što je prašuma biološki svetski hotspot, procenjuje se da se u njoj skladišti 150 milijardi tona ugljenika. Uskoro bi, strahuju neki, mogla postati savana. Naime, Amazonija funkcioniše kao zasebni vremenski sastav. Uništi li se deo šume, sastav bi se mogao pokvariti. A tada možda neće biti povratka.
Prvi koji je izneo tu teoriju brazilski je klimatolog Karlos Nobre. Još 2018. godine Nobre je izračunao da s gubitkom 25 odsto Amazonije i porastom globalne temperature za dva do dva i po stepena dolazi do tačke preokreta odnosno tačke bez povratka. Nobre se upravo vratio sa klimatološke konferencije COP28 i zabrinutiji je nego ranije.
"Nisam optimističan da će se emisije staklene bašte ograničiti prema planovima država", kaže Nobre.
Tračak nade ipak vidi u smanjenju seče šuma u zemljama kojima se proteže Amazonija. Trenutno je posečeno 17 odsto Amazonije, a globalna je temperatura 1,1 ili 1,2 stepena poviše predindustrijskog stepena.
Fotografija iz 2019. godine prikazuje izgorele delove Amazonske prašume u blizini brazilskog Boka do Akre.
Ne slažu se svi naučnici s njegovim predviđanjima. Flavia Kosta kaže da njena istraživanje govore o tome da će pojedini delovi prašume preživeti promene. To se odnosi na delove s dobrim pristupom podzemnim vodama poput dolina.
Međutim, devastacija "pluća planeta" već je jako vidljiva. Osim požara, tu su i događaji poput nedavnog pomora delfina. Pronađeno je gotovo 300 njihovih leševa. Mirjam Marmontel smatra da ih je ubila temperatura vode. Ona je ponegde dosegla preko 40 stepeni što je četiri stepena više od prirodne telesne temperature i delfina i ljudi.
Marmontel živi u Amazoniji 30 godina i nikada nije mislila da će videti sušu poput sadašnje. Prema njoj, strašno je kojom se brzinom klima menja. "To je poput šamara", opisuje.
"Delfine smo uvek smatrali stražarima jer oni prvi osete šta će nam se dogoditi. Njima se to događa sada, a nama će se tek dogoditi", smatra ona.
Kurir.rs/Jutarnji
Bonus video: