Nedostatak snega predstavlja sve veći problem za zimski turizam. Skijališta pokušavaju da se prilagode ovoj nezgodnoj situaciji.
Srećom, U Kicbilu u Austriji je pao veliki sneg, baš pred početak skijaške sezone.
"Ovo je smanjilo veliki pritisak", rekao je izvršni direktor skijališta u Kicbilu Anton Bodner, koji upravlja sa 57 žičara širom malog austrijskog skijališta. Kada ima snega, ski liftovi prevezu oko 1,5 miliona turista.
"Ove godine priroda nam je dala dobar početak sezone", rekao je Bodner.
Uprkos snažnom početku skijaške sezone u Kicbilu, posledice klimatskih promena se jasno vide na Alpima. Rastuće temperature uzrokuju topljenje glečera, a to znači i manje snega, zbog čega je skijaški turizam sve nepredvidiviji posao. U Kicbilu, na primer, tokom čuvene skijaške trke Hanenkam u januaru 2023. godine, skijaši su jurili niz legendarnu izazovnu skijašku stazu poznatu kao "Streif" po veštačkom snegu. Smeđe livade okruživale su snežni pojas, piše Deutsche welle a prenosi Hindustian Times.
Neka skijališta će se suočiti sa poteškoćama za 20 godina
"Naravno da smo svesni klimatskih promena", rekao je Anton Bodner. "Bilo bi ludo da ne nismo." On pretpostavlja da će se nivo snega na planini povući za oko 200 metara do 2050. Ali, zahvaljujući mogućnosti pravljenja veštačkog snega, snega će i dalje biti u Kicbilu, čak i u decenijama koje dolaze. Bodner ne veruje da će skijaški turizam nestati u ovoj oblasti.
Robert Štajger, vanredni profesor na odseku za javne finansije na Univerzitetu u Insbruku, godinama proučava efekte klimatskih promena na industriju. Trenutno radi na osnovu najpesimističnijeg klimatskog scenarija, prema kojem će 80% skijališta u austrijskim Alpima i dalje imati dovoljno snega 2050. godine — iako to neće biti samo prirodni sneg. On veruje da će doći do povećanja upotrebe vode do 100 odsto kako bi se uračunalo veštačko osnežavanje.
"Neka skijališta će i dalje raditi na kraju veka", rekao je on. "Za druge će, međutim, već za 20 godina biti teško."
Ljubitelji zimskih sportova su i dalje glavni fokus
Pre svega, operateri moraju biti svesni rizika vezanih za klimu. Specifičan uticaj klimatskih promena razlikuje se od slučaja do slučaja i nije moguće davati opšte izjave o tome šta se može učiniti da se promene ublaži.
"Međutim, mora se reći da se većina destinacija prvenstveno brine o tome kako da zaštite svoj turistički biznis u vezi sa snegom", rekao je Štajger.
Ogromna većina kompanija u ovoj industriji fokusira se na entuzijaste zimskih sportova i obezbeđuje dovoljno veštačkog snega da ih zadrži, rekao je Verner Betzing, profesor emeritus kulturne geografije na Univerzitetu Fridrih-Aleksandar u Erlangen-Nirnbergu.
To je zato što entuzijasti zimskih sportova donose znatno više novca od ostalih turista, rekao je on. Plus, kako se tržište smanjuje, konkurencija se povećava. "Ovo je dovelo do nemilosrdnog nadmetanja", rekao je Batzing.
Planinarenje na Alpima
Mnoge alpske destinacije i dalje se oslanjaju na ski turizam, pošto je potražnja za zimskim odmorima i dalje velika, a nedostatak snežnih padavina se još uvek može nadoknaditi veštačkim osnežavanjem. Drugi regioni su prihvatili da sve više zavise od veštačkog snega. Svakog januara, Ruhpolding u južnoj nemačkoj pokrajini Bavarskoj je domaćin Svetskog kupa u biatlonu. Gregor Matjan, šef gradskog odbora za turizam, rekao je da su zvaničnici dobro svesni mogućnosti da bi svake godine moglo padati manje snežnih padavina. Njihovo rešenje je da se oslone na veštački sneg za pripremu staza za skijaško trčanje koje koriste turisti.
"Pretpostavljam da će tako biti i najmanje u narednoj deceniji", rekao je Matjan. Drugi regioni prave ski staze napravljene od plastičnih strunjača, što bi omogućilo da skijaško trčanje bude aktuelno tokom cele godine.
(Kurir.rs/ Hindustan Times/Preneo: A.N.)
Bonus video: