Zakon ili jeste, ili nije. Ili važi uvek i za sve, ili ne važi.
Zvuči prosto i svima razumljivo, ali…
Dešava se da ne razume glumac, bude nejasno i poeti nacionanog značaja, ima problem s razumevanjem i vrhunski lekar, ali sudija! Ili jesi, ili nisi, Majiću!
Govorimo, naravno, o mitingu Proglasa zakazanom za dan ponovljenog glasanja u Beogradu, u vreme predizborne tišine! Koju propisuje zakon. Koji, opet, sprovode sudije. Među njima i Miodrag Majić. Dakle, sudijo Majiću, kako usklađujete deklarativnu borbu Proglasa „za pravnu državu“ s činjenicom da eklatantno kršite zakon?
Kako se vaše zalaganje za „fer izbore“ slaže sa selektivnom primenom izbornog zakonodavstva – ovaj paragraf ćemo da primenimo jer nam odgovara, ovaj nećemo pošto nam ne ide u prilog? Za takvu državu se borite? Tako bi ti radio kao ministar pravde?
Čuli smo izjavu sudije Apelacionog suda Miodraga Majića ovim povodom. On tvrdi da članovi Proglasa „zvanično ne daju podršku nijednoj listi, nego da se radi samo o njihovom društvenom angažmanu“.
Proglas čini takozvana elita srpskog društva. Uz osećanje više vrednosti neizostavno ide i bahatost – ovo Majićevo ruganje zdravoj pameti građana pravi je dokaz za to. Poglas je formiran da na političkoj sceni nadoknadi manjkavosti opozicije, te da do izbora vodi kampanju umesto njenih lidera, za koje je nepobitno utvrđeno da su nesposobni i stoga u narodu nepopularni.
Iako ova organizacija tvrdi da je „nestranačka“, od početka je jasno da je takvo predstavljanje lažno, budući da su istupanja svih njenih članova bila u korist jedne, opozicione političke opcije. Koliko biste ozbiljno shvatili Miodraga Majića kad bi sebi na čelo napisao „šargarepa“ i legao pred zeca da ga ovaj pojede? A kad kaže da ne navija ni za jednu stranku i svakog dana agituje za jednu?
Uostalom, ako bacite pogled na današnje vesti, videćete da svi narečeni nesposobni lideri pozivaju svoje pristalice da dođu na njihov miting. Kao: Proglas će vam lepo objasniti ono što mi nismo umeli tokom dva meseca kampanje!
Uverenost u kapacitete članova Proglasa zasniva se na pogrešnoj premisi da stručnost u nekoj naučnoj oblasti ili grani umetnosti ili sporta znači i „univerzalnu pamet“. Bjelogrlić je dobio odrešene ruke da vodi državu, ali verujemo da biste dva puta razmislili pre nego što mu dozvolite da vam operiše kurje oko. O komplikovanijim zahtevima da ne govorimo… Stvari stoje još gore kad se s nivoa načelnih razmatranja, kakvo je ovo, pređe na konkretan nivo.
Isti taj Bjelogrlić, naime, prostački je izvređao Beograđane koji nisu glasali za opoziciju, Kao: oni su seljaci iz Obrenovca, Surčina, Besnog Foka… dočim su obraz osvetlali stanovnici famoznog „kruga dvojke“. (Fun fact: u Barandi, odakle je Bjelogrlić rodom i gde još stoji kuća u kojoj mu je deda imao opančarsku radnju, na sva tri izborna mesta ubedljivu većinu dobila je lista protiv koje je ovaj glumac!
Još jedan fun fact: i Ceca Bojković i Dragan Bjelogrlić u Besnom Foku, Obrenovcu, Surdulici, Kanjiži… imaju mnogo više fanova zbog svojih uloga u „Boljem životu“ nego u centru Beograda. Ko im je kriv kad nisu igrali Šekspira, nego Pavića!)
Ovakva pokondirenost, iako široko rasprostranjena među onima koji sebe smatraju beogradskom elitom, ipak se retko sreće u izjavama onih koji se obraćaju građanima pred glasanje. Prosto, udvaranje glasačima se uči u prvom razredu političke škole. I tu dolazimo do konstatacije s početka teksta da bez pameti u politici sve ide naopako.
Koliko treba da si glup na skali od „stavljam prste u šteker“ do „nije poenta masovna podrška na izborima, važno je koliko ćeš glasno da kukaš posle toga“, pa da neprestano vređaš ljude čiji su ti glasovi potrebni da bi imao većinu?
„Sendvičari“, „botovi“, „krezubi“… sad i „seljaci“.
Onolika pera praziluka vire im iz du*eta - nabijaju kompleks paunovima, a sole pamet poštenom svetu…
Bez morala... i bez stida!