ispovest za kurir

"HOĆU DA ZNAM S KIM JE MOJ SIN IŠAO DA SE VIDI KOBNE VEČERI": Majka tinejdžera kog je ubila struja u Valjevu traži istinu!

Foto: Privatna Arhiva

Nataša Ilić kaže u ispovesti za Kurir da je smrt njenog Đorđa (16) pored pruge u Valjevu misterija

Gde god da se okrenem osetim da je tu, pored mene, muči me to što ne znam šta se mom detetu zaista desilo, verujem da nije bio sam kobne noći i da bi neko mogao da mi kaže kako je moj Đole nastradao.

Ovim rečima za Kurir počinje svoju priču Nataša Ilić, majka dečaka koji je stradao od strujnog udara u Valjevu, a u nadi da će saznati potpunu istinu o smrti sina.

Foto: Privatna Arhiva
Đorđe Ilićfoto: Privatna Arhiva

Istrčao iz stana

Đorđe Ilić (16) iz Šapca, podsetimo, poginuo je u noći između četvrtka i petka, kada ga je, prema prvim informacijama, na pruzi Beograd - Bar, u Valjevu, udarila struja. Misterija je zbog čega je ovaj šesnaestogodišnjak u 23 sata izašao iz stana i otišao do pruge koja je prilično udaljena od mesta gde je živeo.

- Smrt mog deteta je nerazjašnjena, muči me zašto bi izašao iz svog stana tako kasno, a išao je sutradan u školu. On je bio odgovoran i dobar, ne bi tek tako otišao sam do pruge do koje ima sigurno pola sata hoda - kaže Nataša i objašnjava da je još čudnije što nije poneo sa sobom ništa osim telefona i slušalica.

- On je svojoj stanodavki, kod koje smo iznajmljivali sobu da bi on mogao da ide u srednju školu u Valjevu koju je toliko želeo, kobne večeri rekao da će da izađe i da se vraća za pet minuta. To mi deluje kao da se sa nekim dogovorio da se vide. Stanodavka ga je pitala gde će, rekla mu da je kasno, ali je on odgovorio da ne brine i da se odmah vraća. Žena, pretpostavljam da je zaspala kad je on otišao, ujutru je videla da ga nema, a na krevetu mu je bila torbica, novčanik, sve stvari koje bi mu trebale, poneo je samo telefon. Sa nama se čuo pola sata pre nego što je izašao, ali nije ništa pomenuo, to mi je isto čudno - kaže majka.

Foto: Privatna Arhiva
Nataša i Đorđefoto: Privatna Arhiva

Prema njenin rečima, stanodavka je tada pozvala školu i oni su joj rekli da se nije pojavio.

- Pozvala je i mog supruga, on joj je rekao da zove policiju, a ja sam se već spremila da krenem u Valjevo. Svašta mi je prolazilo kroz glavu, ali nikako nisam pomišljala na najgore. Vozila sam, i kad sam stigla rekli su mi da će nas inspektor sprovesti do lica mesta, ali mi niko nije rekao da mi je dete mrtvo - kaže sagovornica:

- Kad mi je inspektor rekao da izađem iz auta, videla sam da svi čuče oko kanala, tad sam znala da je to to.

Peo se na vagon?

Nataša objašnjava da je telo njenog sina, verovatno od jačine strujnog udara, završilo u kanalu pored pruge, ali da je ipak nejasno na koji način je došlo do nesreće.

- Rečeno nam je da se popeo na vagon koji je bio vlažan, da se okliznuo i uhvatio za žicu i da je tako nastupila smrt. Mi ipak mislimo da se nije hvatao za žicu, jer u tom okruženju gde su visoki naponi dovoljno je da ste blizu, a on je imao i telefon u desnoj ruci i slušalice u ušima - kaže nam Nataša:

- Imao je opekotine na toj šaci i po ušima. Hoću samo da znam kako mi je dete stradalo!

Foto: Privatna Arhiva
Đorđe Ilić na maturifoto: Privatna Arhiva

Nataša se nada da će istraga o smrti njenog deteta biti proširena i da će se utvrditi da li je bio sam kobne večeri i da li je možda neko od njegovih prijatelja video šta se desilo, ali da se uplašio i pobegao.

Očaj

Najviše me muči neznanje

Nataša Ilić kaže da policija ima snimak sa sigurnosnih kamera, ali da mesto na kom je nastradao kamere ne snimaju i tu ostaje misterija šta se zaista desilo.

- Saznala sam da je Đole i prethodnih večeri odlazio negde, što mi je čudno. Zato mislim da je išao da se nađe s nekim društvom. Najviše me muči to neznanje - kaže nam ona i objašnjava da je znala da u drugi grad u školu šalje odgovorno i dobro dete, koje je želelo da ima divnu budućnost i za nju se borio i školovao, ali je sve prekinuto.

Fin i dobar đak

Nismo imali nijedan problem s njim

Đorđe Ilić je bio dobar đak, znatiželjan i poslušan. Imao je želju da upiše smer za mehatroničara koji je bio u Tehničkoj školi u Valjevu, ali ne i Šapcu gde stanuje njegova porodica, majka, otac i starija sestra na koju se ugledao.

- Želeo je da upiše baš taj smer, radio je praksu, mngo je voleo to što je učio, a budućnost mu je bila gotovo obezbeđena. Posle te škole imao je zagarantovan upis na fakultet i praktični rad u jednoj firmi gde je već imao praktičnu nastavu. Maksimalno smo ga podržavali i želeli smo samo najbolje. Iznajmili smo mu sobu kod žene u Valjevu i sve je bilo u najboljem redu. Vikendima je dolazio ili kod nas u Šabac ili kod bake i deke, nikada nijedan jedini problem nismo imali sa njim. Zato je za mene sve ovo jedna velika misterija - kaže majka Nataša.