Strahotama koje nosi rat pogođene su i trudnice, tako je jedna od njih Hanan, ispričala svoje iskustvo porođaja u ratom zahvaćenoj Gazi
Rat na Bliskom istoku bukti već tri meseca. Do sada je ubijeno više od 20.000 Palestinaca, a kakvi su izgledi, situacija se ne smiruje. U borbama stradaju svi, od najmađih do najstarijih.
Strahotama koje nosi rat pogođene su i trudnice, tako je jedna od njih Hanan, ispričala svoje iskustvo porođaja u ratom zahvaćenoj Gazi.
Kada se Hanan početkom decembra porodila, bila je rastrzana između bola i straha od suočavanja sa porođajem bez medicinske pomoći i terora od izraelskih napada koji su joj pretili ako bi pokušala da dođe do bolnice.
Pošto su bolnice ostale bez zaliha i bile pune žrtvama rata, Hanan je odlučila da se porodi kod kuće. Medicinska sestra koja je sklonište potražila u njihovoj zgradi pritekla je da pomogne, ali nije mogla da ponudi više od osnovnih medicinskih saveta, piše Gardijan.
„Bol je bio neopisiv, a ja sam očajnički želela da stignem u bolnicu. Ali situacija u gradu je to učinila nemogućim. Odlazak u bolnicu bio je preveliki rizik“, rekla je Hanan nekoliko dana posle porođaja.
U Pojasu Gaze skoro da nema struje, isključeno je napajanje, oštećene elektrane, a zalihe goriva za generatore gotovo su iscrpljene nakon više od dva meseca izraelskih napada.
Žene koje žive u Hananinoj zgradi okupile su se kako bi Haja, medicinska sestra, mogla da nadgleda svog pacijenta, i to koristeći telefon da osvetli sobu.
Teški uslovi
UN su saopštile da su „ozbiljno zabrinute“ zbog trudnica koje nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti u Gazi. U oktobru je procenjeno da je u Gazi više od 50.000 trudnica, a očekuje se da će se svakodnevno porađati više od 100.
Broj funkcionalnih bolnica pao je sa 36 na osam, a lekari širom Gaze kažu da su preplavljeni žrtvama vazdušnih napada i borbi. To je nateralo stotine trudnica da se porađaju same, kod kuće, poput Hanan.
„Počela sam da vrištim pred svojom decom, koja su već bila prestrašena za mene i uznemirena zbog cele situacije koja ih je snašla“, rekla je ona. Njena ćerka je počela da plače, a Hanan se trudila da izdrži bol.
„Sirin (ćerkin) plač slomio mi je srce. Nisam mogla da je umirim, a nju je uplašio moj vrisak. Tako da sam se usred sopstvenog straha i bola borila da ih (decu) obuzdam“, priča Hanan.
Medicinska sestra Haja radila je na porodilištima, ali uvek uz lekare. „Nikad nisam sama porodila ženu“, rekla je. Sada se našla u situaciji da sama mora da se pobrine i za porodilju i za bebu.
Porođaj je složen posao, jer dete može da se rodi sa komplikacijama, posebno uzimajući u obzir trenutne uslove u Gazi, kaže ona. U inkubatorima je 130 novorođenih beba, a Ujedinjene nacije ističu da su oni među najrizičnijim pacijentima na teritoriji.
Četiri bebe su umrle na odeljenju intenzivne nege bolnice Al-Nasr nakon što je osoblje bilo primorano da se evakuiše tokom napada i nije moglo da ponese bebe sa sobom. Pet beba je umrlo u bolnici Al-Šifa, pre nego što su preživeli neonatalni pacijenti evakuisani u Egipat.
Istorija se ponavlja
Hanan, sada majka tri sina i ćerke, već je pobegla iz jednog rata pre deset godina. Palestinka koja je odrasla u Siriji, preselila se u Gazu 2012. godine kako bi pobegla od građanskog rata u svom prvom domu, da bi je isto dočekalo i u Gazi.
Porodica sada živi u zapadnom delu pojasa Al-Nasr, iz kojeg su izraelske trupe na početku rata naredile da se civili evakuišu. Krenuli su na jug ka Kan Junisu, ali uslovi u gradu su bili toliko loši da su odlučili da se vrate u Al-Nasr.
„Čak iako je to značilo da rizikujem svoj život, radije bih da umrem dostojanstveno. Nisam mogla da podnesem pomisao da budem u skloništu za raseljena lica, gde moja deca nisu imala dušeke na kojima bi spavala, a nedostajalo je čak i osnovnih potrepština poput vode i hrane“, priča ona.
Tokom porođaja prijatelji i komšije pokušali su da pomognu Hananinoj porodici koliko su mogli.
„Kada sam videla bebinu glavu i začula plač, celu sobu preplavio je talas pomešanih emocija – olakšanja, straha, radosti i anksioznosti. Morala sam da improvizujem i presečem pupčanu vrpcu, koristeći makaze iz Hananine kuhinje. Nije bilo sterilizatora, a nisam mogla da izađem i nabavim ili kupim medicinske makaze“, priča Haja.
Svi u zgradi smatraju Hananinu bebu svojim čudotvornim detetom. Roditelji su srećni što je beba živa i izgleda zdravo, iako nisu mogli da je odvedu na uobičajene testove kroz koje novorođenče mora da prođe.
„Sinu sam dala ime Vard, što znači cveće. Nadam se da će imati budućnost lepu kao ruže, čak iako se rodio u srcu napada“, kaže Hanan.
Kurir.rs/Nova
Bonus video: