Sukob u Ukrajini uskoro ulazi u treću godinu. Linije fronta jedva da su se pomerile u poslednjih nekoliko meseci, ali prema mišljenju pojedinih analitičara, tok rata bi mogao da se promeni u 2024. godini.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je da prolećna ofanziva njegove zemlje nije bila uspešna koliko se on nadao. Rusija i dalje kontroliše oko 18 odsto Ukrajine, a evo kako bi rat mogao da izgleda u narednih 12 meseci.
Kako piše BBC, Barbara Zanketa sa Univerziteta u Londonu kazala je da su izgledi za okončanje rata i dalje upitni. U ovo vreme prošle godine, Vladimir Putin je jači, više politički nego vojno.
Situacija na bojnom polju je i dalje neizvesna. Čini se da je nedavno ukrajinska zimska ofanziva stala, ali nema ni ruskog prodora. Više nego ikada, ishod zavisi od političkih odluka u Vašingtonu i Briselu.
Impresivna demonstracija jedinstva koju je Zapad pokazao 2022. godine, a koja je trajala tokom 2023. godine, čini se da je na klimavim nogama. To oklevanje na Zapadu samo je ohrabrilo Putina.
Prema rečima analitičarke, postavlja se pitanje hoće li Zapad imati snage i izdržljivosti da nastavi da se suprotstavlja Putinu i svemu što on predstavlja.
Odluka EU da otvori pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom pozitivan je korak. To implicitno znači nastavak podrške Kijevu, jer bi budućnost Ukrajine u EU bila nemoguća sa pobedom Rusije, ipak u Vašingtonu je mala verovatnoća da se politika preokrene.
Iako je verovatno da će rat obeležiti i 2024. godinu, on ipak ne može da traje u nedogled, smatra Zanketa.
Uz kolebljivost Zapada koja podstiče Rusiju i u odsustvu državnog udara ili zdravstvenog problema koji bi doveli do Putinove smrti, jedini predvidivi ishod rata biće sporazumno rešenje koje, za sada, obe strane i dalje odbacuju.
Godina konsolidacije
Bivši generalni direktor „Royal United Services Institute“ Majkl Klark, kaže da je ruska invazija na Ukrajinu dovela do povratka velikog rata na evropski kontinent. Tok sukoba 2023. označio je činjenicu da se sada vratio i oblik ratovanja iz industrijskog doba, ratovanje koje utiče na ekonomiju zemlje.
Ruski budžet za odbranu se utrostručio od 2021. godine i iduće godine će odneti 30 odsto državne potrošnje. To će učiniti rat u Ukrajini dužim i traumatičnijim poduhvatom od bilo čega što se desilo u Evropi od sredine prošlog veka. Predstojeća godina će pokazati da li su Rusija i njeni saveznici u Severnoj Koreji i Iranu ili Ukrajina i njeni zapadni saveznici, sposobni i spremni da odgovore na surove zahteve ratovanja u industrijskom dobu.
Ruske snage mogu ponovo pokušati da se proguraju duž celog fronta, barem da bi obezbedile ceo region Donbasa. Ukrajina će verovatno pokušati da iskoristi uspeh koji je postigla u ponovnom uspostavljanju kontrole nad zapadnim Crnim morem i vitalnim trgovinskim koridorom do Bosfora. I Kijev će verovatno pokušati da izazove još vojnih iznenađenja ruskim osvajačima.
Ali, Klark smatra da 2024. izgleda kao godina konsolidacije i za Kijev i za Moskvu.
Rusiji nedostaje oprema i obučena vojska za pokretanje strateške ofanzive najranije do proleća 2025. godine. U međuvremenu, Ukrajini je potrebna finansijska i vojna podrška sa Zapada da bi izdržala rat tokom sledeće godine.
Vojni tok ovog rata 2024. godine biće određen u Moskvi, Kijevu, Vašingtonu, Briselu, Pekingu, Teheranu i Pjongjangu više nego u Avdijevki, Tokmaku, Kramatorsku ili bilo kom od razorenih bojišta duž linija fronta.
Pritisak oko Krima
Bivši komandant vojske Sjedinjenih Država u Evropi Ben Hodžis ocenjuje da Rusiji nedostaje sposobnost da uništi Ukrajinu i učiniće sve da zadrži ono što je osvojila.
Međutim, on smatra da se Ukrajina neće zaustaviti, ona se bori za svoj opstanak.
„Očekujem da će početkom nove godine SAD ponovo otkriti svoju stratešku okosnicu i usvojiti paket pomoći koji je odložen u Kongresu u decembru. Stoga, očekujem da će Ukrajina rekonstituisati jedinice koje su istrošene od višemesečnih borbi, poboljšati sistem regrutovanja, povećati proizvodnju municije i oružja“, kaže on.
Do početka leta Ukrajina će po prvi put moći da koristi borbene avione američke proizvodnje F16, koje bi, prema nadanjima Ukrajine, poboljšali njenu sposobnost da se suprotstavi ruskim avionima i ojača sopstvenu protivvazdušnu odbranu.
Strateški najvažniji deo Ukrajine koji ostaje pod okupacijom Rusije je Krim, koji je „veliki zalogaj“.
Ukrajina će učiniti sve što može da održi pritisak na tamošnje Ruse kako bi ga učinila neodrživim za rusku mornaricu u Sevastopolju, nekolicinu tamošnjih vazduhoplovnih baza i njihovu logističku bazu u Džankoju.
Kurir.rs/BBC
Bonus video: