Zahvalna sam na svemu što mi život pruža, na porodici i zdravlju. Verujem u to da zajedno možemo da stvaramo lepšu i zdraviju budućnost. Ali i da je značajno da kao ljudi ostanemo autentični, dosledni sebi, svojim principima i vrednostima, i da se zajedničkim snagama trudimo da pomognemo društvu da se oporavi. Samo zajedno, ujedinjeni možemo da prevaziđemo sve izazove. S Marijinim rođenjem ostvarena mi je želja, a to je da pored Stefana imam i devojčicu, i ulazim u novu, 2024. godinu s najlepšim emocijama. Svim građanima želim srećnu Novu godinu i božićne praznike, da ih dočekaju u radosti, spokoju i dobrom zdravlju, kaže u intervjuu za Kurir princeza Danica Karađorđević, supruga princa naslednika Filipa, prvom otkako je na svet 5. novembra došla princeza Marija, njihovo drugo dete.
Kakva je beba princeza Marija, a kako je to prihvatio brat, princ Stefan?
- Marija je još veoma mala, ali dobra beba, umiljata i radoznala pogledom. Stefan je, pre svega, plemenit dečak koji ima razvijenu empatiju, s mnogo ljubavi i pozitivne energije. S velikom srećom prihvatio je dolazak bebe, nežan je i pažljiv, jedva čeka da dođe trenutak da se zajedno igraju.
Jeste li zadovoljni kako se ostvarujete u ulozi majke?
- Porodica, ali i biti majka Stefanu i Mariji za mene je veliki blagoslov i prema njima imam veliku odgovornost. Majčinstvo me je podstaklo da ostanem dosledna sebi i održim vrednosti u koje verujem, a to je da kroz svoja dela i projekte radim na očuvanju nasleđa i tradicije. I to upravo želim svim majkama - da u svemu budu svoje, hrabre i spremne da se nose sa svim izazovima. To su vrednosti koje sam stekla od roditelja i na tome sam im beskrajno zahvalna.
Sledite li savete nekih stručnjaka u vaspitavanju? Šta želite za svoju decu?
- Važno nam je, pre svega, da deci pružimo emotivnu sigurnost i podršku kako bi dobili bazu za formiranje stabilne ličnosti. To nam je osnovno prilikom Stefanovog, a biće i prilikom Marijinog vaspitanja u skladu s vrednostima koje su značajne za kontinuitet dinastije Karađorđević. Živimo u duhu tradicije i pravoslavlja i želimo da naša deca odrastaju u skladu s tim vrednostima. Ali, s druge strane, želimo da im damo mogućnost da u svemu tome budu autentični, svoji. Radujemo se vremenu koje provodimo zajedno, trudimo se da se stvori bliskost i održi ljubav, koja je najvažnija i osnov odnosa. Da razgovaramo o danu iza nas tokom večere ili zajedničke igre. Vaspitanje dece je, takođe, odgovornost prema društvu - kakvi će ljudi postati, jer će u tom društvu živeti, raditi i graditi odnose s drugim ljudima.
Šta Stefan zna o svojoj tituli i poreklu i kako to nosi kao dete? Zna li ko je vožd Karađorđe?
- Kada smo na mestima značajnim za dinastiju Karađorđević, kao na Oplencu, Stefan je svestan svog porekla onoliko koliko dečak od skoro šest godina to može da bude. Prepoznaje pretke na slikama, spomenicima, u knjigama, a posebno voždov lik, čiji je spomenik u našoj blizini. Ali njegovo poreklo i pripadnost istorijski značajnoj dinastiji nije centralna tema naših razgovora. Važno nam je da Stefan odrasta s vršnjacima, u igri i zdravom životu. Na to nadovezujemo aktivnosti kojima usmeravamo njegovu veliku energiju tako da stasa u moralnog, vrednog, radnog i obrazovanog čoveka. Međutim, činjenica je da će nasleđe koje nosi biti od presudnog značaja za njegov život. Tradicija i vrednosti kraljevskih kuća iz kojih potiču njegovi preci, pa samim tim i on, značajni su za njegov razvoj i trudićemo se da mu darujemo svoje znanje o porodičnom nasleđu jer je dinastija Karađorđević neizostavan deo kulturne baštine naše zemlje.
Da li biste decu školovali u Srbiji ili inostranstvu?
- Budućnost naše dece vidimo tako da imaju mogućnost da žive i rade u svojoj zemlji i da nemaju potrebu da iz nje odu. Da vole to što rade, svoju zemlju, poreklo i identitet. Zato se trudimo da doprinesemo našem društvu da postane moralno i zdravo za svu našu decu dok dođemo do daljeg školovanja, o kojem će i oni odlučiti.
Princ Filip i vi ste specifični po tome što vodite život kao i mnogi, prosečni ljudi u Srbiji.
- Vodimo građanski život u centru Beograda, nedaleko od Kalenić pijace, uvek nam je drago da se pozdravimo s ljudima koje svakodnevno srećemo u našem kraju. S obzirom na dozu prepoznatljivosti zbog titule i porodičnog i istorijskog nasleđa koje predstavljamo, trudimo se da živimo i radimo odgovorno. Filip radi u oblasti finansija, a ja na projektima u okviru Fondacije princa naslednika Filipa i princeze Danice od Srbije, koju smo osnovali. Takođe, moj umetnički rad je opšteprisutan u mom životu. Ali ljudi nas svugde srdačno dočekuju, upućuju reči podrške, i to nas motiviše da radimo i očuvamo kontinuitet i nasleđe dinastije Karađorđević. Volimo da idemo sa Stefanom, da gradimo uspomene i stičemo iskustva koja će mu biti značajna za odrastanje. Fantastično je što je već sa četiri godine bio u Visokim Dečanima, Gračanici, Prizrenu, mestima ključnim za srpski identitet.
Ali zategnuti odnosi u porodici Karađorđević između vas s jedne i prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine s druge strane ne daju lep primer narodu. Osećate li odgovornost zbog toga?
- Za Filipa i mene je naša porodica najbitnija, ali i kontinuitet dinastije Karađorđević, na kojem predano radimo. Međutim, porodični model je nešto što ne biramo. Potičem iz skladne porodice u kojoj sam čitavog života bila svedok velike ljubavi i požrtvovanosti mojih roditelja. Filip je rastao u drugačijim, specifičnim okolnostima, ali je sa svojom braćom tokom godina naučio da ga to ne sputava u životnim ciljevima.
Kada ste poslednji put bili na dvoru?
- Na leto nakon Stefanovog krštenja, 2019. AliFilipov otac, a moj svekar prestolonaslednik Aleksandar nas je posetio da upozna unuku Mariju u našem domu na Vračaru, gde je u nekoliko navrata posećivao Stefana pre nego što se beba rodila. Uvek je dobrodošao u naš dom.
Ali ne i princeza Katarina, s kojom, kako je princ Filip rekao, oboje ne govorite?
- Naš dom je oduvek otvoren za porodicu i prijatelje, a pored Stefana, tu nam je i beba Marija, što je još jedan razlog više da gosti dolaze. Važno je da Stefan, pored mojih roditelja, provodi što više vremena sa svojim dedom, prestolonaslednikom Aleksandrom, koji živi u Beogradu, ali i s bakom, princezom Marijiom da Glorijom, Filipovom majkom, koja živi daleko, u Sevilji.
Princ Filip je izjavio da biste voleli da živite u Slamnatoj kući, ali da vam ne daju jer je tu ćerka princeze Katarine. Posle obelodanjivanja da ste ipak u kontaktu s prestolonaslednikom Aleksandrom, ima li nade za to?
- Slamnata kuća, koja je u sklopu dvorskog kompleksa, bila je atelje kraljice Marije, ali i prostor koji je ona, kao veliki mecena, ustupila mladim umetnicima da tamo stvaraju. Ta kuća je, takođe, korišćena kao učionica za sva tri sina kralja Aleksandra, posebno Filipovog dedu kralja Petra II. Zato je izuzetno značajno da taj prostor bude deo tradicije dinastije Karađorđević, i to u kontekstu u kojem je korišćen za vreme kraljice Marije.
Šta je to konkretno što vi možete da date Srbiji i narodu?
- Filip i ja se još od venčanja trudimo da titulu koja nam je data stavimo u korist pojedinaca, organizacija i ljudi čiji glas treba da se čuje. Naša je dužnost da svoj glas i kredibilitet iskoristimo za značajne teme, ali i rešenja i tako doprinesemo društvu. Vrednosti za koje se zalažemo, kao što su negovanje tradicije i očuvanje srpskog kulturnoistorijskog nasleđa, od velikog su značaja za naš kolektivni identitet u kom dinastija Karađorđević ima posebno mesto. Tradicionalne vrednosti stavljamo u korist modernih ideja koje zastupamo i svojim primerom pružamo podršku mladim ljudima u Srbiji, što u nama stvara veliku odgovornost. Takođe, kao članovi kraljevskih porodica širom Evrope, pripadamo velikoj kraljevskoj nadnacionalnoj porodici i to je veliki kapital koji može biti samo od koristi svakoj od zemalja koja ima svoje predstavnike među njima.
Jelena S. Spasić
Bonus video: