„Kada sam poslao uzorke DNK službama za genetsko testiranje u potrazi za svojom porodicom, nisam imao pojma da će me to pokrenuti u avanturu na tri kontinenta“, piše Tim Kuran za CNN.
Objasnio je da je 1961. usvojen u Kaliforniji, te da je tokom godina stalno tražio svoju biološku porodicu, ali su ga uvek sputavali zapečaćeni dosijei i zatvorena vrata.
„U protekloj deceniji, međutim, kućno DNK testiranje i lak pristup zvaničnim podacima na mreži promenili su igru. Pljunuo sam u plastične epruvete (po jednu za svakog od dva velika igrača u ovoj industriji u SAD), poslao ih poštom i sa nestrpljenjem čekao rezultate. Kada je mejl stigao početkom 2022, bio sam zapanjen. Nakon što sam celog života verovao da sam beli Amerikanac, saznao sam da je to samo polovično istina. Moja biološka majka je rođena u Ajovi. Ali ispostavilo se da je moj otac sa severa Afrike“, navodi autor.
U tom momentu njegova potraga prelazi na sledeći nivo dostojan filmske priče.
„Usledile su nedelje istraživanja koristeći Ancestri.com i razne javne baze podataka dok nisam uspeo da identifikujem oba roditelja i pronađem kontakt informacije za nekoliko njihovih bliskih rođaka. Otkrio sam da je moj biološki otac rođen sredinom tridesetih u Kazablanki. U glavi su mi se pojavile romantične vizije Hamfrija Bogarta i Ingrid Bergman kako beže od nacista. Podaci pokazuju da je emigrirao u SAD 1959. i završio u San Francisku. Moja majka je odrasla u San Dijegu i takođe se preselila u San Francisko odmah nakon srednje škole. Ali zašto je napustio Maroko? Šta je nju dovelo u San Francisko? Morao sam da znam više“, piše Tim.
Prvi kontakt s porodicom
„Nakon nekoliko dana zamišljanja najboljeg i najgoreg što može da se desi, napravio sam scenarije šta da kažem članovima porodice koji najverovatnije nisu imali pojma da uopšte postojim. Na moje veliko olakšanje, porodice moje majke i oca su me dočekale raširenih ruku — uprkos šoku kada su saznali za mene“.
Nažalost, Tim je saznao da su mu i majka i otac preminuli i bio je razočaran što je propustio priliku da ih upozna.
„Ali bio sam oduševljen što su sva njihova braća i sestre još uvek živi. Iz moje nove porodice sastavio sam grubu skicu priča mojih roditelja: Na suprotnim stranama sveta, oboje su se sukobljavali sa teškim roditeljima i prvom prilikom su otišli od kuće. Oboje su završili u jednom od najslobodoumnijih mesta na Zemlji: San Francisku. On je radio kao instalater podova u gradskom naselju North Beach, gde je ona bila konobarica i plesačica. Zamišljao sam ih kako se sastaju dok je postavljao podove u noćnom klubu u kojem je ona radila… Po svemu sudeći, to je morala biti vrlo kratka afera. Moj otac je živeo sa devojkom, a mamina sestra kaže da nikada nije čula da je moja majka govorila o mom ocu. Osim sestre i njene majke, nikome drugom u porodici nije ni rekla da je trudna. Porodica mog oca takođe kaže da je 100% sigurna da ni njemu nikada nije rekla“.
Bilo je i drugih velikih iznenađenja.
„Rečeno mi je da moja majka nikada nije imala drugo dete – pa čak ni ozbiljnog dečka – do kraja života. Sa očeve strane, bio sam šokiran kada sam saznao da imam polubrata i polusestru i desetine rođaka u Francuskoj i Maroku. Pozvali su me u posetu. Rezervisao sam putovanje da upoznam očevu ogromnu, gostoljubivu porodicu.“
Doček u Parizu, pa u Maroku
U Parizu, jedna rođaka mu je priredila veliku zabavu, gde je upoznao ceo francuski deo porodice. „Bio je to moj treći put u Parizu, ali sada sam ga video novim očima, zamišljajući sebe kao počasnog sina grada“.
Maroko je bio sasvim drugi svet.
„Nikada nisam putovao u muslimansku zemlju ili bilo gde van Evrope ili Amerike. Iskustvo je bilo čudna i magična kombinacija avanture i komfornog putovanja, uz pomoć porodice koja je pazila na mene. Prvih šest dana proveo sam u primorskom letovalištu na oko 45 minuta od Kazablanke, gde moja velika marokanska porodica poseduje niz letnjih kućica samo nekoliko metara od plaže. Kuće su izgrađene na imanju koje je moj deda kupio pre skoro jednog veka (kada se smatralo da je zemlja bezvredna) kao mesto za bekstvo od letnje vrućine Kazablanke.“
U Maroku ga je oduševila hrana, to što je hodao ulicama na kojima je njegov otac odrastao i upoznavao ljude pod „novim prezimenom“, mada je u komunikaciji s porodicom jezik bio mali problem.
„Francuski je primarni jezik porodice, a moje tetke i stričevi ne govore engleski. Neki mlađi rođak je obično bio dostupan za prevođenje, ali razgovori za stolom su uvek bili na francuskom, što mi nije ostavljalo način da se pridružim. Odlučio sam da naučim konverzacijski francuski do sledeće posete. Uprkos jezičkoj barijeri, upoznao sam ih sve — strogog ujaka, brižne tetke, rođaka šaljivdžiju. I prepoznao sam mnoge njihove osobine kod sebe.“
Oprezno, DNK putnici
Mada je njegovo iskustvo bilo fantastično, Tim podseća na seriju podkasta bivšeg dopisnika CNN-a Semjuela Burka, koji je upozorio na iznenađenja – prijatna, ali i ona druga – koja mogu proizaći iz DNK analize.
„DNK testiranje može da otvori Pandorinu kutiju o kojoj niko u DNK industriji ne govori“, rekao je on.
Burk je objasnio da neki ljudi samo žele da znaju o zdravstvenim problemima koji im prete na osnovu genetike, da mnogi više žele da saznaju o svojoj etničkoj pripadnosti, „kako su Irci, koliko Jevreji, koliko su Indijanci“… Ali, naglasio je, malo njih shvata da će ih usluge testiranja povezati sa drugim ljudima, ponekad na neočekivane načine.
Bez obzira na to da li ne znate ništa o svom porodičnom poreklu ili mislite da znate sve, verovatno će biti iznenađenja. Među njima, može da se desi da otkrijete da niste biološki povezani sa jednim od svojih roditelja ili da ste „proizvod“ veštačke oplodnje.
Bonus video: