Nekoliko kompanija širom sveta prodaje ljudima san da smrt nije konačna.
Maks Mor proveo je 12 godina radeći u Alkoru, najstarijoj kriotehničkoj kompaniji na svetu, prvo kao izvršni direktor, a zatim kao ambasador i predsednik emeritus.
- Za mene je to samo produžetak ideje da ne želim da umrem - rekao je Mor za BI.
Alkor ima 224 pacijenta krioprezervirana u svojoj najmodernijoj ustanovi u Skotsdejlu u u Arizoni, a još 1.418 članova se prijavilo za očuvanje nakon smrti.
TRENUTNO NE POSTOJI NAČIN DA SE LJUDI OŽIVE
Tehnologija zamrzavanja ili kriokonzerviranja tela nakon smrti napredovala je tokom poslednjih decenija, međutim, trenutno ne postoji način da se ljudi ožive.
- Za mene je to iluzija. Ako napravite gomilu kaše prilikom zamrzavanja, koristeći današnje tehnike, niko to neće moći da reši čak i za hiljadu godina od sada - navodi profesor bioetike Artur Kaplan.
Prva osoba koja je kriogenski zamrznuta bio je profesor psihologije Džejms Bedford 1966. godine, a dugo kruži urbana legenda da je Volt Dizni takođe odlučio da bude zamrznut nakon smrti iako za to nema dokaza.
Mnogi tehnološki milijarderi sve više su zainteresirani za načine kako da produže život. Milijarder Piter Til, suosnivač Pejpala i prvi investitor Fejsbuka, rekao je da se prijavio za kriogeno zamrzavanje nakon smrti iz ideoloških razloga iako navodi da ne očekuje da će to uspeti.
Mali broj kompanija za krioniku posluje širom sveta.
Alkor je najstarija i najpoznatija. Kompanija čuva i telo dvogodišnje Tajlanđanke koja je umrla od raka mozga. To je najmlađa osoba koja je kriogenski zamrznuta.
Očuvanje celog tela košta 220.000 dolara dok opcija očuvanja samo mozga košta 80.000 dolara. Većina članova plaća životnim osiguranjem. Neki se čak odluče i da zamrznu svoje kućne ljubimce.
Druga velika kompanija Krioniks ima 2.180 članova širom sveta, a postoje i manje kompanije u Evropi, Kini i Rusiji.
SPECIJALNI TIM DOLAZI PO TELO
Druge kompanije nude jeftinije usluge od Alkora, ali njihovi paketi obično ne uključuju usluge medicinskih pripravnih timova koji dolaze da započnu proces odmah nakon smrti. Medicinski tim Alkora se nalazi u stalnoj pripravnosti. Ima svoje hospicijume u Arizoni gde se pacijenti mogu biti smešteni kad su u kritičnom stanju, ali mahom tim odlazi na teren gde god da je član umro.
Krv preminule osobe zamenjuje se krioprotektantom, koji smanjuje rizik od stvaranja kristala leda nakon smrti, a ceo proces je poznat kao vitrifikacija.
Telo se zatim postepeno hladi i čuva na -196°C u specijalnim posudama napunjenim tečnim azotom sprečavajući ga da propadne. Ostaće tako očuvana na neodređeno vreme sve dok nauka ne napreduje do tačke u kojoj mogu biti vraćena u život.
Mor je rekao da nauka napreduje u pravom smeru, ali ne onim tempom kojim bi želeo. Naučnici sa Univerziteta u Minesoti nedavno su uspešno odmrznuli organe pacova koje su potom iskoristili za transplantaciju.
Koncept vraćanja ljudi u život izaziva mnoge nedoumice.
Da li bi osoba imala isti identitet i broj socijalnog osiguranja kad se vrati u život? Da li bi kraljica Elizabeta II ponovo bila monarh da je kriogenski sačuvana i da se vrati u život? Da li bi ljudi imali pravo na dobra i imovinu koja je prešla na njihove naslednike?
- Čak i da je uspe, ako se probudite hiljadu godina kasnije, nećete znati šta se dešava, bićete nakaza - rekao je Kaplan.
Mor veruje da je ovo samo još jedan izazov koji treba savladati. Uporedio je ovaj scenario sa ljudima koji se probude nakon godina u komi ili koji se sele u drugu zemlju i uče da se asimiliraju u novoj kulturi.
(Kurir.rs/BI/Preneo Z.Ko)