Novogodišnji praznici nikako ne mogu da prođu bez filmova "Hajde da se volimo". Svo vole da gledaju Lepu Brenu u raznim dogodovštinama. Prvi deo snimljen je 1987. godine i većina smatra da je on i najbolji od sva tri dela.
Uz ovo ostvarenje odrasle su generacije i danas beleži visoku gledanost kad god se prikazuje, a mlađa publika ostaje bez daha tokom scene kada Brena skače sa Starog mosta u Mostaru u Neretvu dok beži od otmičara.
Ipak, poznato je starijoj publici, pevačica je u ovoj sceni koristila kaskadera. Skok je izveo Jadranko Fink.
Priča o čuvenom Mostaru, koji je u to vreme važio za jednog od najboljih skakača na prostorima Jugoslavija, tera suze na oči.
Ekipa Kurira je u leto 2020. godine posetila Mostar i pronašla njegovog brata Gorana baš pored Neretve ispod čuvenog mosta. U to vreme bio je u penziji, ali je radio s turistima, vozio ih je čamcem po Neretvi. On je rado sa nama podelio priču o bratu, a vratio se u vreme i kada je sniman film "Hajde da se volimo".
I sam se pojavio u čuvenom ostvarenju.
- Ja sam bio dubler jednom od Breninih otmičara. Nosio sam mantiju. Skočio sam s mosta na noge i zato su me platili manje od brata, ali je i moj honorar bio zadovoljavajući, otprilike duplo manji od Jadrankovog - prisetio se tada Goran, kome je razgovor o bratu naterao suze na oči.
- "Hajde da se volimo" sniman je 1987. godine. Brena je došla sa ekipom filma u Mostar, bili su tu četiri dana. Sećam se da je bila baš fina devojka, iako je već tada bila najveća zvezda u državi. Mog brata je režiser Aleksandar Đorđević video baš ovde na mostu. Jadranko je bio skakač. Odgovarao je konstitucijom za Breninog dublera. Bio je visok i vitak kao ona. Režiser je prišao Jadranku, dao mu ponudu i on ju je odmah prihvatio. Našminkali su ga, stavili mu plavu periku, obukli ga u Breninu garderobu i on je skočio. Pošto je nosio naočare za sunce na glavi, one su ga rasekle po čelu kad je glavom udario u vodu - priseća se Goran i otkriva jedan detalj:
- Moj brat je izveo skok, a Brena je bila u plićaku i izronila iz vode kao da je ona skočila.
Goran je otkrio da je Jadranko za ovaj posao bio odlično plaćen.
- Platili su mu milion dinara. Tada je to bilo četiri, pet plata. Kad bi se pretvorilo u sadašnju vrednost, to je oko 3.000 konvertibilnih maraka, dakle oko 1.500 evra. To je bio izuzetan honorar, on je bio prezadovoljan. Posle toga je postao još popularniji, iako su već mnogi znali za njega zbog skokova koje je izvodio.
Jadranko je poginuo 1993. godine u ratu. Ubijen je iz snajpera. Njegovo ime je uklesano u betonske stepenice koje sa mosta vode do same Neretve.
Bonus video: