Danas je godinu dana od smrti pevača Zorana Kalezića, koji je preminuo u 74. godini posle teške bolesti.
Kalezić je sahranjen na groblju u Danilovgradu, a ispraćaju su prisutvovali brojni poštovaoci njegovog velikog dela, a opelo su služili sveštenici Mitropolije crnogorsko-primorske. Nažalost, njegov sin Filip koji živi u Americi nije stigao na sahranu svog oca.
Njegovi vanvremenski hitovi živeće zauvek, a neki od njih su: "Stan, mladosti, stani, stani", "Pivljanka", "Šta će meni vino"...
Zoran je vodio veoma buran život i imao je veliki broj prijatelja sa estrade, ali i sa vrelog asfalta. Tako je jednom prilikom ispričao šta se sve dešavalo u kući Željka Ražnatovića Arkana kada je on ubijen.
"Kad je Arkan ubijen, Natalija (Arkanova prva supruga) njihova deca, moja supruga Vera i ja smo iz naše kući otišli u Željkov dom. Moja majka je izgubila dva sina, dva moja brata. Znam koliko je to teško. Sećam se suza Arkanove majke Slavke", govorio je Kalezić za Mondo.
Kaže kako je on u njihovim životima kao umetnik bio prisutan, ali, napominje, čist kao suza.
"Da je bilo nešto prljavo iza mene, neko bi od ovih dobročinitelja već napisao nešto. Ali nije me sramota da kažem da sam ga poznavao i da me je on uvažavao – zvao me viteže", rekao je tada Kalezić.
"Kad sam ušao u Arkanovu kuću, njegova majka je plakala. Prišao sam joj i poljubio je. I sad, uvek se kod nas dešava da neko bude uz Cecu a neko uz Nataliju. To su neke naše balkanske priče koje nisu potrebne u tim trenucima. Natalija je bila otmena kad je rekla - nemojte mi pričati ništa o tome, od mene mu sve prosto, on je voleo ovu ženu (Cecu, prim. aut.). Eto to može samo jedna časna žena kakva je bila Natalija da kaže u trenutku kada mrtvog oca njene dece", pričao je Kalezić.
Zoranu Kaleziću je kum bio velikan narodne muzike Toma Zdravković. Pevač je često pričao o svom kumu kada je saznao da boluje od opake bolesti, tačnije karcinoma pluća, a mnogi su pričali da je tako i predvideo svoju smrt.
"Sada sam polako krenuo na put ka mom kumu Tomi. Uskoro ćemo se sresti, ali imam još nešto da uradim dotad. Čekam koncert u Domu sindikata da još jednom čujem note koje sve organe vraćaju na pravo mesto. Imam potrebu da još jednom vidim sve te ljude u publici. Kada je odlazio moj kum Toma, rekao mi je: "Nemoj da kenjaju tamo o meni, ti ćeš da se oprostiš od mene. Ti ćeš da kažeš nešto". Kakva je to počast. Kakva je to obaveza. Tada sam se oprostio od Tome, tad sam shvatio da odlazi čovek koji je želeo da ode, on više nije želeo ovozemaljski život i principe koje mu doktori zadaju. Nije smeo da puši i pije alkohol. Žao mi je što više nema ljudi kao što su Toma, Šaban... Njih ne treba žaliti jer su sebe napravili besmrtnim. Dok god traje muzika traju i oni - izgovorio je tada pevač na ivici suza.
Bonus video: