Godine muke i teškog života bez roditelja, ispunjenog zlostavljanjem i odrastanjem na ulici, za Dejana Mićića iz Bijeljine zamenjene su srećnijom slikom. Porodica Stanišić prepoznala je muke i bol koji nosi i otvorila mu vrata svog kompleksa, te pružila priliku da radi u njemu.
- Moj je život vrlo težak bio, ali zahvaljujući građanima Semberije, crkvi Svetog Georgija u Bijeljini, Petropavlovskom hramu, uz molitvu, mnogo mi je pomoglo, jer nisam imao vaspitanje, ali kroz život sam se sam borio i takav ću uvek da ostanem, da se borim – kaže Dejan.
Njegova životna priča ranije je objavljena u medijima. Dejan ne zna ko su mu pravi roditelji i kako je rekao, više i ne želi da zna.
- Kad me nisu do sad potražili, ni sada mi ne trebaju kada sam svoj čovek. I da se pojave, ja ne bih imao srca da im priđem, samo bih okrenuo glavu i rekao - ja te ne znam, iako mi je uvek nedostajalo da osetim tu ljubav porodice" - iskren je Dejan.
Sa godinu i po dana je usvojen, nakon što su ga pronašli ostavljenog u parku u kartonskoj kutiji. Porodica u kojoj je odrastao bila je sve, samo ne ono što treba da bude.
-Tukli su me i zlostavljali. Očuh mi je dva puta stavljao pištolj u usta. Imali su pored mene još dvoje dece. Ja sam im svima prao veš, čistio po kući, izdržavao ih. Ispod 50 maraka dnevno ako zaradim na ulici, nisam smeo ući u kuću. Ako ne donesem dovoljno novca, moram spavati negde u gradu - ispričao je Dejan.
Kada je žena koja ga je usvojila umrla 2009. godine, ostao je prepušten ulici. Tada su nastupili dodatni problemi.
- Imao sam 17 godina, spavao sam u parku i na autobuskoj stanici, u napuštenim kućama. Živeo sam u kući u kojoj nije bilo ni vrata ni prozora. I tu su dolazili neki da me tuku i maltretiraju - priseća se Dejan. To je bio baš težak deo njegovog života, kada je pokušao i da izvši samoubistvo.
- Ja sam tad pokušao da se ubijem. Skinuli su me sa vešala bukvalno. Nisam mogao više podneti takav život. Nakon toga sam upućen na lečenje u Banjaluku na psihijatriju gde sam proveo 14 dana. Moj je život stvarno bio težak - iskren je Dejan i dodaje da je bio smešten u pravu hraniteljsku porodicu koja je zdrava, njegov bi život danas izgledao potpuno drugačije.
- Ja sam mnogo šta u životu želeo. Želeo sam i srednju školu da završim, da imam svoj posao, porodicu, ali to mi se nije ostvarilo - rekao je on ranije.
Jedna želja mu se ipak ostvarila - da ima svoj stan. Dobio ga je u okviru stambenog zbrinjavanja ljudi u stanju socijalne potrebe.
Druga želja mu je, kako je tada rekao, da nađe posao, koja se sada ostvarila.
Pre dve godine, Dejan je rekao da ima i treću želju - da zasnuje porodicu. Ističe da kad on nije osetio roditeljsku ljubav nikad u životu, voleo bi da je pruži svojoj deci.
Dejan koji je sa ruba života i propasti spas pronašao u veri i crkvi. Kaže da je danas mnogo drugačiji nego što je bio.
-Ja sam bio na lošem putu, loš život sam vodio. Tu mi je dosta pomogla crkva, jer na to me je navelo loše društvo. Zahvaljući Bogu i Svetoj Bogorodici ja sam se toga rešio - naglašava Dejan.
Kurir.rs/BNTV/Bijeljina info
Prenela M.M.C.
Bonus video: