Božić je najradosniji hrišćanski praznik, a zajedno sa Uskrsom i Duhovima spada među tri najveća hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje više dana, a postoji mnoštvo običaja koji su vezani za ovaj dan i koji imaju izuzetno dugu tradiciju.
Tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, ne koriste se uobičajene fraze "dobar dan" i "doviđenja" već sve treba da pozdravljajte rečima "Mir Božji, Hristos se rodi!", dok otpozdrav na ove reči glasi: "Vaistinu se rodi". Zanimljivo je to da se ovaj način pozdravljanja koristi sve do Bogojavljenja, 19. januara.
Na Božić se ujutru odlazi u crkvu gde se dobija pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a koji je imao za cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Pored toga običaj je da prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića, bude položajnik.
Ko je položajnik?
Polažajnik ili Položajnik, odnosno u nekim krajevima i Radovan, je ritualni gost, prvi posetilac koji dolazi u kuću jednom godišnje tokom zimskih praznika, u periodu od Mitrovdana do Bogojavljenja, a veruje se da donosi domaćinstvu sreću, rodnost i bogatstvo.
Polažajnik se obično ne bira niti se poziva posebno, već se prepušta slučajnom namerniku. Ali ipak, ako je prošlogodišnji polažajnik bio srećne ruke toj kući, onda dogodine naprave ustupak, pa ga opet pozovu da bude polažajnik u toj kući. A, ako je bio baksuz, onda mu poruče da ne dolazi sledeće godine. Bilo da se pozivao ili ne pozivao, najbitnije je da polažajnik ima čistu dušu i dobre namere.
Simbolika položajnika
Običaj polažajnika u hrišćanskoj tradiciji vodi poreklo još od Mudraca sa istoka, koji su vođeni zvezdom stigli na mesto gde se Hristos rodio, poklonili se novorođenom detetu i doneli mu darove. Kao uspomenu na njih uveden je običaj da prvo strano lice koje stupi u neku kuću na Božić bude polažajnik koji će toj kući poželeti dobro zdravlje, sreću i uspeh.
Ipak, postoji i uverenje da kult polažajnika vuče korene još iz pradavnih vremena, kada se verovalo se da je polažajnik mrtvi predak u vidu putnika namernika – božanskog gosta, pa to objašnjava i velike počasti sa kojima se polažajnik dočekuje. Tada se još verovalo da se mrtvi preci pojavljuju u vidu nekih domaćih životinja, pa su tada životinje uvođene u kuću kao polažajnici. Ovaj običaj se u nekim krajevima zadržao sve do početka ovog veka: negde su uvodili vola, negde svinju, negde tele.
Običaji
Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima "Hristos se rodi", polažajnik ne pije i ne jede pre nego što dođe u kuću u kojoj će biti polažajnik, a obavezno mora da stupi desnom nogom u kuću, da bi kuća imala napretka, pa tek onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica." On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži i na kraju kaže: "Amin, bože, daj!"
Domaćica ga zatim ogrne kožuhom ili vunenim pokrivačem, da bi se na mleku hvatao kajmak debeo kao taj pokrivač. Polažajnik se zatim posadi na tronožac da sedne pored vatre. U trenutku kada polažajnik seda, domaćin pokušava da mu izvuče tronožac da bi on pao i prikovao se za zemlju, jer će se tako sreća prikovati za tu kuću. Polažajniku se zatim izuje cipela sa desne noge i obuća se okači za gredu. Pred njega se zatim iznosi rakija i druga posluženja.
Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a obično ulogu radovana ima dete, koje dobija simboličan poklon u znak zahvalnosti. Danas se sve češće preskače džaranje vatre, ali položajnik i badnjak opstaju.
Rituali
Položajnik već kod svoje kuće počinje posebno da se priprema, dakle kao što je već rečeno, on kod kuće ne jede, jer će ritualno da se omrsi u kući koju polazi, uzima posebno spremljen polaznički kolač koji će da da domaćici, vina ili rakije za domaćina, nešto metalnog novca kojim će da daruje badnjak ili ognjište, i pšenice u rukavici.
Idući kući koju će da polazi, izbegava susrete, jer ne sme nikome da čestita dok ne stigne do određene kuće. Kada stigne pred kuću, zakorači preko praga desnom nogom, zatim, čestitajući, prospe pšenicu po kući, a u isti mah neko od ukućana, obično domaćica, njega pospe pšenicom ili svakovrsnim žitom.
Da li može žena da bude položajnik?
Crkveni zakon ne nalaže striktno da položajnik ne sme da bude žena, ali su to ipak većinom muškarci, i to oni za koje se smatra da su zdravi, jaki, uspešni, ugledni. Jer "ko vam prvi u kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti", kaže narod.
Položajnik je često i dečak, naročito u domaćinstvima u kojima je cilj da mlada zatrudni, ili da se starima donese zdravlje.
Žene nisu položajnici jer je njihov zadatak u patrijarhalnom društvu da budu vredne domaćice koje spremaju ručak za Božić, ne idu u tuđe kuće, već dočekuju goste u svojoj.
Takođe, u davna vremena žena nije bila ravnopravna sa muškarcem, već manje važan član zajednice. Ona nije mogla, kao muškarac, da bude simbol snage, mudrosti, uspeha, zbog čega ni drugima to nije mogla da prenese.
Međutim, u modernom dobu to više nije slučaj i položajnik može da bude žena, mada je to i dalje retkost. Ukoliko vama jedna takva zakuca na vrata na dan Božića, dočekajte je kako dolikuje: uz osmeh i poljupce, neki simboličan poklon, otvorenog uma i srca.
Kurir.rs/Blic Žena
Preneo: M. N.