Srpske domaćice nemaju mogućnost da odu na Hilandar, ali Hilandar može da dođe na našu trpezu. U susret Badnjem danu Milan Zlatić, glavni kuvar u svetinji koja je u biti srpskog identiteta, otkriva za Kurir neke jednostavne, a jedinstvene posne recepte koje monasi vekovima spremaju na Svetoj Gori, a koje i mi lako možemo u svom domu.
Milan u varjači ima 20 godina kuvanja u Hilandaru. Još 2003. na poziv prijatelja otišao je u Kareju, administrativni centar Svete Gore, da sprema hranu za radnike koji su obnavljali konak i isposnicu Svetog Save.
Ali nedugo potom, 2004, Hilandar je zahvatio strašni požar i reklo bi se da je ta nesreća presudila da Milan već dve decenije bude u manastiru. Iako kod kuće, u Čačku, ima suprugu i troje dece. Ostao je da kuva za radnike koji su restaurirali Hilandar, a uz stare monahe i dobre učitelje, dogurao je dotle da postane prvi kuvar svetinje.
- Kako sam pokazao želju za učenjem i veliku ljubav prema manastiru, uprava Hilandara prebacuje me u glavnu manastirsku kuhinju 2008, gde uz svoje vredne pomoćnike spremam za monahe i goste. Tu se život menja iz korena, rano ustajanje i praćenje bogosluženja su svakodnevica - priča Milan kako je počelo.
Danas u malom prstu ima bar 50 posnih jela, koje sprema za oko 50 monaha i isto toliko, a ponekad duplo više gostiju.
- Monasi koji duže žive u manastiru vole našu domaću hranu - pite, gibanice, kačamak, poparu i sve ono što se jede u Srbiji - ističe Milan.
Sad se sprema za Badnji dan, koji je na Hilandaru drugačiji nego u Srbiji.
- Imamo samo jedan obrok, i to na vodi, pošto se svi pričešćujemo na Božić, ako bog da. Služba će početi u dva ujutru i trajaće do osam sati sa pričešćem, kada svi zajedno odlazimo u trpezariju na ručak. Nema paljenja badnjaka kao u Srbiji, jer je Sveta Gora pod Vaseljenskom patrijaršijom, ali radost je velika, slavimo rođenje našega Isusa Hrista i pozdravljamo se sa "Hristos se rodi!".
Skoro sva jela koja se spremaju na ulju prave se na vodi.
- Tajna je u tome da se povrće dinsta na malo vode kao što to radimo na ulju. Naravno, maštovitost i iskustvo uvek donose prednosti, a jela se čak i sama osmisle u zavisnosti od toga šta od namirnica imamo pri ruci. Recept koji se vekovima koristi na Svetoj Gori jeste slavska kuvana riba, izuzetno ukusno jelo i neopisivo zdravo jer se riba kuva i zadržava sve hranljive sastojke, koji se inače uništavaju prženjem na vrelom ulju - ističe Milan i dodaje:
- Spremamo i pasulj prebranac, sarme, kao i podvarak. Sve na isti način kao i svaka naša domaćica, ali uz malo mašte, ta jela su nam mnogo ukusnija. Ako u sarme ubacite malo semenki susama, lana, bundeve i suncokreta, dobićete prelep ukus kao da je sa mesom. Pošto dolazi i Božić, posle višenedeljnog posta imaćemo jaja i sir. Ovde se nikada ne jede meso, pa ćemo spremati ribu oradu, i to će uz neku riblju čorbu biti glavno jelo.
Hilandar je Milanova druga kuća i zato je srećan i spokojan:
- Jesam odvojen od porodice, ali za 10 sati vožnje sam kod kuće. I skoro svaki dan mogu da nađem poznanike koji idu kući. Često se s njima odvezem do Čačka i provedem malo vremena sa svojima. U Hilandaru sam stekao mnogo prijatelja i video koliko znači nama Srbima. Video sam ljude koji dolaze bolesni, a odlaze zdravi, sa nadom i verom. I spoznajom da jedino uz Božju pomoć mogu sve da prebrode - i bolesti, i brige i porodične probleme. Samo treba da poverujemo i prepustimo se Gospodu!
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Bonus video: