Kad Srbi (bilo kog vremena i bilo koje boje) uspeju u nečemu - što je, doduše, redak slučaj - njihovom trijumfalizmu i kurčenju nema konca ni kraja. Odmah se vataju u kozaračko kolo, uturaju prste u bratska dupeta i poju „Ne može nam niko ništa jači smo od sudbine“. Ali ukoliko - češći slučaj - u nečem ne uspeju, pa prdnu u čabar, od uprda u čabar vode dva putića.
Putić prvi vodi u zapadanje u tešku letargiju i dizanje ruku od svega, drugi putić - kome pribegavaju kurčevitiji - jeste padanje u amok, žestoku ljutnju na selo i odsecanje sopstvenog qwrza u znak odmazde prema selu koje nije znalo da ceni sve što bi čobanin (čitaj: političar) uradio za njega samo da mu je ukazano poverenje.
Izuzetak od tog pravila koji ništa ne potvrđuje nije bila ni koalicija „Srbija protiv nasilja“, koja je na nedavnim izborima osvojila gotovo četvrtinu glasova „izašlih birača“, što je u mojoj optici - a s obzirom na uloženi nerad i šljampavu kampanju - izvanredan rezultat. Da su počem liberalno demokratske stranke - koje su sve odreda prdnule u čabar - dobile preko 900.000 glasova, mojoj sreći ne bi bilo kraja, momentalno bih se uhvatio u kolo, autouturio prst u bratsko dupe i zapevao „Ne može nam niko ništa...“.
Devetsto i kusur hiljada glasova i prinadležni (znatan) broj poslanika poveliki su politički kapital koji - ako se dobro uloži - može čuda da načini, ali izgleda da je za deo SPN menadžmenta sve ispod većinskog paketa akcija bio čist promašaj, pa je taj deo, sasvim u duhu srpske tradicije, odlučio da kazni selo tako što će odseći sopstveni qwrz, tj. tako što će vratiti osvojene mandate, što će reći da vlasniku većinskog paketa akcija pokloni i svojih 900.000 i kusur glasova.
U trenutku ukucavanja ovih redova rasprava na temu da li odseći qwrz ili ne još traje, a u polemiku su se, kako to već ide, uključili i vanstranački intelektualci i neki viđeniji proglasovci, čeka se još samo mišljenje Jasmine Lukač. Tipičan primer antipolitike iliti - rečnikom metra Virilioa - politike najgoreg mogućeg.
Uz napomenu da će, ukoliko SPN odluči da odseče qwz, po Srbiji odjeknuti rafalna paljba - a vi već znate šta će pucati - ipak bih nenasilnike posavetovao da prihvate mandate i da se ne odriču svesrpske „vidljivosti“ koju im omogućavaju kozačkoskupštinska zasedanja kao i mogućnosti da - umesto da se prepičkavaju i napušavaju s vladajući poslanicima - unutar kakvog-takvog sistema porade na uređivanju biračkih spiskova, vraćanju RTS pravoj nameni, tako da neki sledeći izbori budi „pošteniji i feriji“.
Količina dvestagodišnjih govana pometenih pod srpski guber je tolika da u toj stvari (možda) nešto mogu popraviti samo politike korak po korak, stepenik po stepenik, a za takve politike - koliko vidim, a čini mi se da dobro vidim - u ovom društvu saborno nema političke volje. I zato će moj qwrz „živeti bolje“.