Cela Nemačka je praktično blokirana zbog izlaska paora na ključne saobraćajnice. Hiljade traktora je na ulicama na protestu, za koji tamošnji poljoprivrednici kažu da je najveći u istoriji ove zemlje.
Od početka godine u Nemačkojse dešavaju velike pobune radnika iz različitih sfera industrije, ali su pored paora najglasniji "železničari". I jedni i drugi se bore za bolje radne uslove pri čemu mašinovođe traže jednokratnu pomoć od 3000 evra i povećanje plate, uz smanjenje broja radnih sati, dok poljoprivredni i protestuju jer Vlada Nemačke planira da ukine subvencije za goriva.
Protesti su eskalirali zbog odluke koalicione vlade Olafa Šolca prošlog meseca i plana koji podrazumeva ukidanje oslobađanja od poreza na poljoprivredna vozila i poreskih olakšica na dizel. Predlozi su deo paketa za popunjavanje praznine od 17 milijardi evra u budžetu za 2024.godinu.
Poljoprivrednicima su se pridružili i vinogradari, uzgajivači svinja, dok podršku najavljuju i pojedini lekari koji otkazuju unapred zakazane operacije dok zdravstveni sektor zahteva veću podršku države za sistem, koji je, kako kažu preopterećen.
Da li Nemačkoj preti totalni kolaps? Da li je zbog velikih protesta ugrožen ceo sistem najveće evropske ekonomije? Kako će se protesti odraziti na ostale evropske zemlje?
Na ova pitanja odgovorili su gosti emisije Usijanje: ekonomista Vladimir Đukanović, Dejan Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacija i dr Rajko Petrović, politikolog.
- Nemačkoj kao najvećoj evropskoj ekonomiji ne preti kolaps za sada. Daleko su Nemci od bilo kakvog ekonomskog kolapsa, ali imamo jednu ozbiljnu ekonomsku i političku krizu, koja je uzrokovana ratom u Ukrajini. Jasne su posledice konflikta u Ukrajini i jednostavno celo to prebacivanje evropskog sistema na druge energetske izvore. Ti energetski izvori su daleko skuplji i ovo je direktan rezultat toga. Nema tu pretrane filozofije. Ovakve stvari ćemo gledati tokom 2024. godine širom Evrope. Jednostavno, energenti su preskupi i osnovni agrobiznis u Evropi je duboko subvencionisan. To nisu profitabilni biznisi uglavnom. S druge strane, 17 milijardi je, ono što kažu, sitna para za Nemačku, tako da nije to neki pretrani problem - rekao je Đukanović.
Petrović se složio sa Đukanovićem i njegovom analizom ove krize.
- Treba istaći da su ovo najveći protesti u savremenoj Nemačkoj i poljoprivrednicima će se pridružiti neki drugi delatnici, primera radi lekari su izrazili takođe želju da protestuju zbog toga što zdravstveni sistem u Nemačkoj takođe trpi velike terete ove krize. Možda tih 17 milijardi evra deficita, odnosno novca koji treba pronaći na neki način kako bi se finansirao budžet Nemačke za 2024. nije mnogo, ali složićemo se da nije baš česta pojava da se to dešava jednoj Nemačkoj koja je poznata kao disciplinovana zemlja - rekao je Petrović i dodao:
- Imamo jednu ekonomsku krizu u Nemačkoj koja će posledično proizvesti političku krizu, a politička kriza u Nemačkoj će posledično voditi u generalnu političku krizu u EU. Biće jako zanimljivo pratiti izbore za evropski parlament i neke eventualno buduće nemačke izbore. Jer sada Nemačka, kako oni kažu, krajnja desnica odnosno AFD ima bar 23 odsto podrške. Samo CDU ima 32 odsto podrške, dok vladajuća semafor koalicija zajedno nema više od 32 odsto podrške.
Miletić se potom osvrnuo na to koliki je ovo zapravo udarac na Olafa Šolca i za jednu, kako i sami nemački analitičari kažu jednu od najnepopularnijih vlada u istoriji Nemačke.
- Takvu nisku podršku jedan kancelar kao Olaf Šolc, nije imao u modernoj istoriji Nemačke od Drugog svetskog rata do danas i to je već jasno. Mi vidimo u našem regionu koliko je ta politika pogrešna kada je u pitanju Nemačka. Cela evropska politika koja je obojena nemačkim uticajem, ispostavilo se da je produžena ruka američke spoljne politike. I u tom kontekstu Šolc je maksimizirao svoju poslušnost prema američkim interesima - rekao je Miletić i dodao:
- Zašto je upala u tu ekonomsku krizu? Tu je rat u Ukrajini gde ih je Nemačka finansirala, pa i samo naoružanje koje su slali, dodatno izdvajanje za bezbednost. Onda vidimo da pripremaju za uvođenje vojnog roka. Pa i to podrazumeva ogromne troškove kada je Nemačka u pitanju. Pa onda vidite, s druge strane, to plaćanje goriva tri puta više u zavisnosti od cene, kako ga nabavljaju i tako dalje. Sve se to na kraju polako odražava na standard građana. Ali mislim da tu postoji još nešto dublje unutar Nemačke. Nemačka nikada nije imala vanredne izbore. Imam utisak da je ovo početak te burne godine koja će dovesti do vanrednih izbora, koji u stvari trebaju Nemačkoj da je pripreme za promene eventualno u SAD. I da oni traže tu svoju šansu za malo veće oslobađanje od tog američkog uticaja i od te gvozdene šape, koja se vidi da je vrlo snažna.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: