Posle nekoliko dana u Tokiju je za saobraćaj ponovo otvorena pista aerodroma "Haneda", na kojoj su se 2. januara sudarili putnički avion sa 379 putnika i članova posade i transportni avion Japanske obalske straže koji se pripremao da isporuči pomoć posle razornog zemljotresa koji je dan ranije pogodio zapadnu obalu najvećeg ostrva te zemlje.
Dok je na zapadu fokus izveštavanja o nesreći bio na uspešnom spasavanju putnika, u Zemlji izlazećeg sunca od prvog dana se postavilo pitanje odgovornosti – ona po preliminarnim rezultatima istrage ukazuje na odgovornost pilota Obalske straže, ali i na kontrolu leta.
Jutros je puštena u rad pista "C" tokijskog aerodroma "Haneda", koja je usled sudara dve letelice 2. januara, bila zatvorena pet i po dana.
U vezi sa tom nesrećom, u prvim danima nove godine pažnju svetskih medija privuklo je "čudesno" spasavanje 367 putnika na letu "Džapan erlajnza", kaje je 12 članova posade uspelo da evakuiše "za 90 sekundi" u uslovima kada je avion gutao plamen, a vidljivost i kvalitet vazduha u kabini se brzo pogoršavali.
Smirenost stjuardesa i disciplinovanost putnika koji su listom postupili u skladu sa njihovim zahtevima da radi efikasnije evakuacije i sprečavanja nepotrebnih povreda ostave za sobom prtljag naročito su hvaljeni u američkim i drugim zapadnim medijima, gde poslušnost japanskog stanovništva u odnosu na autoritete uvek predstavlja poučnu protivtežu neobuzdanom ponašanju sopstvenih građana u sličnim situacijama.
Međutim, u japanskim glasilima, isto, ako ne i više pažnje, posvećeno je uzroku nesreće.
Teška pitanja
Naime, u dalekoistočnoj carevini se od prvog dana postavilo pitanje kako se propelerac Japanske obalske straže sa šest članova posade, koji je trebalo da isporuči pomoć područjima nastradalim od zemljotresa, našao na pisti "C" tokijskog aerodroma "Haneda" u trenutku kada je na nju naleteo širokotrupni "erbas A350" sa čak 379 ljudi. Ovo pogotovo stoga što se brzo ispostavilo da je pilot transportnog aviona, jedina osoba koja se spasala iz njega, ustvrdio da je dobio dozvolu da uđe na pistu i tu čeka odobrenje za poletanje.
Bilo je i onih stručnjaka koji su se pitali kako pilot putničkog golijata nije uočio "dehevilend" obalske straže, jer je, mada je u tom trenutku već bio pao mrak, vidljivost bila dovoljna da se primete svetla propelerskog aviona i u poslednjem trenutku odustane od sletanja, te napravi krug oko aerodroma.
Takođe, mnogi japanski novinara su nagađali da je preopterećenost vazdušne luke "Haneda", trećeg aerodroma na svetu posle Atlante i Dubaija po obimu saobraćaja, verovatno jedan od faktora koji je doprineo sudaru dve letelice.
Prestonicu Japana opslužuju dva aerodroma, "Haneda" je popularniji među putnicima jer se nalazi u srcu grada, za razliku od "Narite", do koje stanovnicima glavnog grada treba sat vremena brzim vozom ili autobusom.
"Haneda", koja je decenijama bila isključivo korišćena za domaće letove, od pre nekoliko godina služi i kao međunarodni aerodrom, te ima četiri piste, zahvaljujući čemu je u fiskalnoj 2022. godini, u kojoj su se još uvek osećale posledice pandemije, primila preko 60 miliona putnika.
Odgovornost na pilotu i kopilotu transportnog aviona, ali i na kontroloru i aerodromu
Oštrica sumnje odmah je bila uperena na dijalog između kontrolora i pilota obalske straže, koji je u svesnom mada teškom stanju prebačen u bolnicu.
Ispitivanje tih audio-snimaka ukazalo je na to da je kontrolor transportnoj letelici dao nalog da stane na rulnoj stazi na ulazu na pistu i da je tu instrukciju kapetan "dehevilenda" iz nekog razloga pogrešno protumačio kao dozvolu da uđe na pistu i tu čeka "zeleno svetlo" za poletanje.
Stručnjaci ukazuju i na to da kopilot nije ispravio komandira letelice, iako je, isto kao i kapetan, glasno ponovio instrukciju koju je dao kontrolor.
Mada, striktno govoreći, po japanskom zakonu kontrolor nije obavezan da vizuelno utvrdi da li je avion postupio u skladu s njegovim instrukcijama, deo odgovornosti se može pripisati i njemu, jer standardi profesije nalažu da se pogledom prati letelica s kojom se komunicira.
Da je to učinio, kontorolor je mogao da spreči nesreću u kojoj je poginulo pet vazduhoplovaca u sastavu Japanske obalske straže i lakše povređeno 15 putnika leta "Džapan erlajnza" 516, koji u Tokijo stigao iz grada Saporo.
Takođe, aerodrom "Haneda" je najavio da će povećati broj kontrolora kako nadalje ne bi dolazilo do propusta u vizuelnom praćenju kretanja letelica i kako bi se uopšte bolje nosio sa rastućim obimom saobraćaja, koji se vraća na nivo pre epidemije kovida.
Otud, mada se istraga nastavlja, pre svega analizom crnih kutija dva aviona, već sada su vidne konture odgovornosti za nesreću i moguće mere za unapređenje bezbednosti na tokijskom aerodromu.
Kuriozitet je i to da je japanski nacionalni televizijski servis NHK dan nakon nesreće, dok su strani mediji javljali o evakuaciji svih putnika i članova posade za 90 sekundi, objavio da je poslednja osoba iz zapaljenog aviona "Džapan erlajnza", zapravo, evakuisana tek 18 minuta nakon sletanja.
Kurir.rs / RTS