Milorad Dodik, večiti separatista u pokušaju i dobrovoljni davalac tuđe krvi, još jedanput je odlučio da ne poštuje odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, države čiji je najviši funkcioner, i da proslavi takozvani Dan Republike Srpske, koji je Ustavni sud BiH već tri puta proglasio neustavnim. Dodik se nije uznemirio ni zbog upozorenja međunarodne zajednice i visokog predstavnika da Republika Srpska ne sme institucionalno da proslavlja ovaj praznik i odlučio da nastavi sa ovom praksom, koja se u prošlosti pokazala više nego opasna i štetna, kako za BiH, tako i za ceo region. Uz mnogo zapaljivih govora, poziva na nove sukobe, pretnje ponavljanjem ratnih zločina i žala za „velikom Srbijom“, proslavljen je i ovaj dan, koji je označio početak rata u BiH, koji je odneo više ljudskih života nego bilo koji sukob na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
I zaista, postavlja se pitanje šta to tačno zvaničnici Republike Srpske slave? Da li slave genocid u Srebrenici, da li slave stotine hiljada izgubljenih ljudskih života, da li slave 1.601 dete ubijeno samo u Sarajevu, da li slave Tuzlansku kapiju, da li slave opsadu Sarajeva, da li slave decu ubijenu u Prijedoru, šta su tačno tog dana slavili negatori genocida i ratnih zločina, potomci ljudi osuđenih za genocid i oni koji pozivaju na nove ratove i priželjkuju nove sukobe? Da li su slavili prošlost i ustanovljenje Republike Srpske od strane ljudi osuđenih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti ili su slavili sadašnjost u kojoj 80 odsto mladih govori da bi napustilo BiH koju su izgradili? Naravno, za nas iz Srbije značajna je i činjenica da je ovoj proslavi prisustvovao ceo državni vrh, najviši državni zvaničnici, kao i lične čestitke Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i ostalih državnih funkcionera. Jer Dodik samo to i ume da radi. To je šovinistički najzapaljivije, politički najisplativije i za opstanak na vlasti najlakše rešenje, ma po koju cenu. U tome se očito slažu svi politički akteri u ovom delu BiH, isti oni koji od završetka rata ne uspevaju da ponude perspektivu za ovu zemlju, stalno kalkulišu i poigravaju se osećanjima, strahovima i traumama svojih građana i ne uspevaju da izgrade funkcionalnu državu od silnog zveckanja oružjem, pretnjama raspadom i isticanjem rezervnih varijanti, država i mogućnosti. Mnogo više brine ovo svesrdno učešće Srbije u ovoj priredbi. Ovo je jasan znak da Aleksandar Vučić i njegov režim aktivno rade na destabilizaciji regiona, negiraju suverenitet i integritet BiH i pružaju podršku Dodikovoj politici secesionizma. Na svečanoj akademiji rame uz rame s negatorima genocida i ratnih zločina, potomcima ljudi osuđenih za genocid i onih koji pozivaju na nove ratove i priželjkuju nove sukobe, našli su se i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mnoštvo ministara u Vladi Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević. U proslavu rata, genocida i ratnih zločina rado i veselo se uključio celokupan režim u Srbiji, a ove godine podrška politici slavljenja ratnih zločina još je očiglednija, te su Aleksandar Vučić i Milorad Dodik dogovorili i organizovanje zajedničkog vatrometa širom Republike Srpske i u Beogradu.
Srbija ovim nedvosmisleno pokazuje da na sebe u regionu opet preuzima sramnu ulogu koju je imala i devedesetih godina. „Veliku Srbiju“ zamenio je „srpski svet“, koji je, vidi se, postao zvanična državna politika, a jedini cilj je dalje destabilizacija regiona i konačno udaljavanje od Evropske unije.