Kada je, tada devetogodišnji Boris, ispričao kako zamišlja da bi tekao razgovor između njega i majke koja ga je ostavila u sirotištu, plakala je cela Jugoslavija. Plakali su ljudi zbog njegove iskrenosti, one dečije, neplanirane ali i zbog teške sudbine koja ga je zadesila.
"Velike nevolje malog Borisa" je dokumentarna emisija čuvenog Dragana Radulovića koja se pamti celog života. U njoj je voljeni dečiji pisac razgovarao sa devetogodišnjakom iz Doma za nezbrinutu djecu Bijela. Mali Boris je svojom životnom pričom uspeo da osvoji gledaoce, dečijom iskrenošću i spontanošću, kao i preranom zrelošću koju imaju samo deca koja su odrastala bez roditelja.
Snimak njegovog i Draganovog razgovora, tako neposredan, nežan i očinski, i dan danas se čuva i deli uz iste snažne emocije kao kada je snimljen pre više od 35 godina.
Na videu su samo njih dvojica, razgovaraju o životu bez roditelja. I u jednom trenutku Dragan kaže malom Borisu ako želi da poruči nešto mami, da razgovaraju, kao da je tu:
- Zdravo mama, ovako. Ja ću samo da se upoznam. Mama, je l' ti mene znaš? Ona kaže: "Ne znam". E, onda dođi, da ti ja nešto ispričam. Ti se mama ne sećaš da si mene rodila. Ti si mene ostavila. Ja sam tebe puno voleo, plakao sam za tobom. Suze su mi ovolike bile. Volim i tebe. Volim te mama, ali dođi da se upoznamo. Da me vidiš, da me proceniš. Da sam ja tvoj sin. Dođi lepo. Nemoj da te bude sramota. Objasni se i objasni mi sve, pa će sve biti lepo i odlično - priča mali Boris, bez suza, bez ljutnje, bez prezira.
- A hoćeš li se javiti tati - pita ga Dragan.
- Tati? Zvao bih ga telefonom prvo. Zvrrr. Zdravo tata. O zdravo sine. Šta radiš? Evo tata snimam se. A zašto se snimaš? Eto tako pričam kakav mi je život. Tu je Dragan, snima me, tu su ljudi. Snimaju me kako sam život proveo - priča Boris.
Blago deci koja su imala čika Dragana
Malo ko je radio i uradio stvari za decu kao što je Draga Radulović. Za generacije on će zauvek ostati čika Dragan i pomalo je tužno što današnji mladi nemaju junaka, pesnika, nekog da ih razume kao što je on znao.
Inače, Dragan Radulović je bio crnogorskih dečiji pesnik, slikar, urednik lista "Slovo", dokumentarista, pored toga je organizovao i brojne muzičke i književne festivale za decu. Njegove pesme deo su obavezne školske lektire.
“Strmoglavi”, “Nijesmo odavde”, “Okrpljene cipelice”, “Planeta djeteta”, “Nemoj ovo nikom reći”, “Šta ćemo s nama”, “Krilati dječaci”, “Leptir na asfaltu”, “Hoću kući”, “E baš neću”, “Dječak sa zelenim krilima”, samo su deo njegovih knjiga. Dobitnik je i brojnih nagrada i priznanja za poeziju.
Ostao je upamćen po svom velikom srcu koje je nesebično poklanjao deci kao i po dokumentarnim emisijama za decu poput "Ljubica ljubičica" , "Kolijevka", "Gorki slatkiši" ali i "Velike nevolje malog Borisa".
Kurir.rs/blic