SAD i Velika Britanija izvele su velike vazdušne napade na ciljeve u Jemenu zbog napada Huta na teretne brodove u Crvenom moru. Huti su pobunjenička grupa koju podržava Iran i koja kontroliše veći deo Jemena.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da su američka i britanska vojska, uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije, rano jutros pokrenule napade na područja koja kontrolišu Huti.
Pogođeno je više od 12 ciljeva, uključujući prestonicu Sanu i Hodejdu, lučko uporište Huta na Crvenom moru. Gađani su logistički čvorovi, sistemi protivvazdušne odbrane i skladišta naoružanja.
Ko su Huti i koliko ih je?
Huti su sekta šiitskih muslimana čiji koreni u Jemenu sežu vekovima unazad. Oni jesu verska manjina u toj zemlji u kojoj dominiraju sunitski muslimani, ali su značajna manjina.
Sa populacijom koja se broji stotinama hiljada ljudi oni čine oko trećine ukupnog stanovništva Jemena. Iako su manjina, Huti su 2012. uspeli da iskoriste nemire u zemlji kako bi stekli odane pristalice na severu Jemena.
Huti su 2014. zauzeli prestonicu Sanu, što je pokrenulo građanski rat u kojem im je protivnik bila jemenska vlada koja je imala podršku Zapada i Saudijske Arabije.
Ovaj rat i dalje traje, uprkos ograničenim prekidima vatre koji su dogovarani u međuvremenu.
Prema navodima Jemen posta iz 2017, broj pripadnika pobunjeničkih trupa i administracije Huta, koja se sada predstavlja kao vlada Jemena, narastao je na oko 100.000 ljudi, piše CBS news.
Da li su Huti teroristička organizacija?
Američka vlada od 2021. ne označava pokret Huta kao terorističku organizaciju. Administracija predsednika Džoa Bajdena je pokušala da se kreće tankom linijom između priznavanja Huta kao legitimne političke frakcije, u nadi da će time ublažiti rat, a istovremeno pomažući borbu protiv njih.
Tim Lenderking, iskusni američki diplomatski izaslanik kojeg je Bajden zadužio da pronađe političko rešenje za krvavi građanski rat u Jemenu, kazao je 2021. prvi put da SAD priznaju pobunjenike Hute kao "legitimnog učesnika", pošto je Vašington prihvatio da obe strane u sukobu snose odgovornost za trenutno nasilje.
Ovo očigledno otvaranje Amerike prema Hutima ipak nije donelo mir Jemenu, a nakon napada Hamasa na jugu Izraela 7. oktobra, oni su zajedno sa libanskim Hezbolahom, kao tradicionalni saveznici palestinske ekstremističke organizacije koji imaju podršku Irana, obećali pomoć hamasovcima.
Huti su, zajedno sa Hezbolahom i Hamasom, deo saveza koji Iran naziva "Osovinom otpora"koja se suprotstavlja Izraelu. Svi oni, baš kao i sam Iran, ili osporavaju ili odbacuju pravo Izraela na postojanje i redovno su se sukobljavali s ovim bliskim američkim saveznikom.
Zašto Huti napadaju brodove u Crvenom moru?
Napadi Huta su počeli nakon što je 7. oktobra počeo sukob između Izraela i Hamasa. Huti su izjavili da podržavaju Hamas i rekli da će gađati svaki brod koji putuje prema Izraelu, piše BBC.
U novembru su zaplenili izraelski teretni brod, a nakon toga napali nekoliko komercijalnih brodova dronovima i balističkim projektilima. Njihovi napadi na Crvene porasli su za 500 odsto između novembra i decembra. Postali su tolika pretnja da su velike brodarske kompanije prestale da rade u regionu.
Skoro 15 odsto globalne pomorske trgovine prolazi kroz Crveno more, koje je Sueckim kanalom povezano sa Mediteranom i predstavlja najkraći pomorski put između Evrope i Azije. Glavne brodarske kompanije, uključujući Mediteran Shipping Company, Maersk, Hapag-Lloid i naftnu kompaniju BP, saopštile su da preusmeravaju brodove dalje od Crvenog mora.
Stoga su međunarodna tržišta strahovala da će cene goriva porasti i da će lanci snabdevanja biti poremećeni. SAD su optužile Iran da je umešan u planiranje operacija protiv komercijalnog brodarstva u Crvenom moru.
(Kurir.rs/BBC/CBS News)
BONUS VIDEO: