Koncerti za bebe tradicionalno pretvaraju salu Beogradske filharmonije u veselu muzičku igraonicu, a ovog puta dirigentsku palicu preuzeo je mladi Vuk Volkov Popović. Sa svega 24 godine, ovaj talentovani mladić pokupio je sve simpatije publike, kako najmlađe, tako i one starije, ali i kolega iz orkestra.
Dirigent s dva prezimena studira i dva fakulteta, a za Kurir otkriva kako se zaljubio u ovaj poziv i kakve planove ima za buduću karijeru.
Da li je zahtevnije nastupiti za najmlađu publiku u odnosu na druge programe?
- Nama je veoma zabavno da nastupamo za decu. U Beogradskom filharmoniji imamo publiku od dva meseca do 100 godina. (smeh)
Kako ste odlučili da vaš životni poziv bude dirigovanje?
- U porodici sam bio okružen umetnicima. Deka mi je književni kritičar, a majka dramaturg. Dugujem veliku zahvalnost svima njima jer su me eksponirali kvalitetnoj muzici i džezu. Većinu svog muzičkog obrazovanja stekao sam u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi "Vatroslav Lisinski". Završio sam teoretski smer, ali sam mnogo vežbao klavir i odlazio na koncerte. Pohađao sam i master klasove. Izučavanje partitura je veoma važno za dirigentsku karijeru. Godine 2019. upisao sam Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, odsek dirigovanje, u klasi Biljane Radovanović Brkanović, od koje sam najviše naučio.
Šta je bio presudan momenat u vašoj karijeri?
- Kad sam video Zubina Mehtu 2013. godine na Kolarcu da diriguje Beogradskom filharmonijom, tada sam znao da želim da se bavim ovim pozivom. Bio sam očaran tom pojavom jednog lika koji stane pred veliki tim ljudi i zajedno bez ijedne reči muziciraju kroz pokret.
Imate dva prezimena. Možete li nam to pojasniti pozadinu priče?
- Majka mi je iz Beograda, a otac iz Kopenhagena (Danske). Roditelji su odlučili da nosim oba prezimena i veoma sam im zahvalan na tome, jer me to na svojstven način ističe. (smeh)
Kako se nosite s pritiskom dirigovanja najboljim orkestrom u zemlji? Da li je teško sarađivati s kolegama koji su duplo stariji od vas?
- Pritisak je uvek prisutan, ali čovek mora da se navikne na te okolnosti i ne dozvoli sebi da ga to paralizije. U početku je bio veliki pritisak, jer sam bio svestan da je ovo vid nastupa za reprezentaciju naše zemlje u sportu koji se zove klasična muzika i orkestarko sviranje. Mnoga velika imena su stala ispred njega, a u Filharmoniji sviraju i mnogi profesori s Muzičke akademije koje poznajem. Svi su me dobro prihvatili i uvek bili tu da ih pitam za savete. Veliku zahvalnost dugujem svima, jer da me nisu uzeli pod svoje, ne bih imao opuštenost da guram napred.
Pevali ste i u horu Beogradski glas?
- Od devete do 16. godine sam pevao u horu Aleksandre Kovač. Nastupao sam čak i u "Iks faktoru". Mislim da je to bio dobar deo mog muzičkog sazrevanja. Naučio sam da se ne bojim mase, jer stajete i nastupate pred nepoznatim ljudima. Imate samo nekoliko minuta da ostavite utisak.
Kakvu muziku privatno slušate?
- Pop i džez, ali i mnogo klasike. Slušam i rok, a pretežno je to muzika osamdesetih. Provuče se i nešto domaće.
Kakvi su vaši ciljevi i ambicije u budućnosti? Postoje li određeni projekti ili saradnje koje biste želeli da ostvarite?
- Pored dirigovanja studiram i stomatologiju. Ambicije su mi da završim oba fakulteta. (smeh) Voleo bih da se profesionalno bavim dirigovanjem i da master studije završim u inostranstvu. Takođe, želeo bih da radim s velikim orkestirama. Pre nego što odem iz Srbije na dalje usavršavanje, želeo bih da održim celovečernji koncert s Beogradskom filharmonijom. Naravno, posle toga s nekim drugim velikim orkestrom.