Nad kostima nedužnih žrtava koje su ustaše i fašisti ubili tu, u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, a među kojima su i znamenitog Save Šumanovića, deca se sankaju i vesele. To je izazvalo revolt javnosti, a Muzej žrtava genocida zatražio je da grad preduzme sve kao bi smesta prestalo skrnavljenje spomen-groblja, jednog od naših najvećih stratišta u tom ratu.
- Na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimerene masovnom gubilištu nedužnih civila. Pozivamo nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite ovo gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apelujemo na nesavesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja - saopštio je Muzej žrtava genocida, na čijem je čelu Dejan Ristić.
Na ovom prostoru pored starog Savskog mosta streljano je, ubijeno i umrlo u mukama, prema zvaničnim podacima, 7.950 muškaraca i žena od 1941. do 1944.
- Streljali su žrtve uglavnom noću pred svetlima kamiona, ubijali ih i maljem, a potom polivali živim krečom. Bilo je i živih zakopanih. Oni koje su ostavili žive kopali su rake za sutradan, pa sutradan bili prvi na redu za ubijanje. I sad ljudi nemaju pijeteta prema tim žrtvama - roditelji dovode decu da se sankaju nad kostima! Te humke, odnosno bregovi su visoki i po pet-šest, pa i 10 metara, a kako je kod nas u Sremu sve ravno, jedino na tim humkama se može sankati. Ali ne treba po kostima. Da li ti roditelji i deca pomisle da možda gaze i po kostima svojih predaka koji su tako svirepo ubijeni?! Gde im je savest - kaže za Kurir Rada Korica, predsednik SUBNOR Sremska Mitrovica, čiji su ujak i stric u masovnim grobnicama.
Korica navodi i da Spomen-groblje ima obezbeđenje, koje plaća Grad.
- Zna se ko šta treba da radi i reguliše, a to obezbeđenje očigledno ne radi svoj posao - navodi Korica i dodaje da je pisao Zavodu za zaštitu spomenika kulture tražeći da reaguje.
Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, u čijoj nadležnosti je Spomen-groblje, kaže za Kurir da u ovom slučaju zavod nema osnova da reaguje.
- Zavod izdaje mere zaštite za čuvanje i održavanje spomeničkog kompleksa. Sankanjem se fizički ne devastira, ne ruši, niti lomi spomenik, te nema ni osnova da mi reagujemo. Tekuće održavanje je u nadležnosti Grada, sam kompleks ima i obezbeđenje, a postoji i komunalna policija - navodi Šulaja i dodaje:
- Simbolika kompleksa, koji je uradio čuveni Bogdan Bogdanović, jeste pobeda života nas smrću. Ideja je da spomen-kompleks bude deo grada uklopljen u savremeni život s parkovskim uređenjem, ali pre svega kao memorijalni park. Informativne table govore o prirodi i karakteru mesta, koje je pre svega veliko stratište. Stilizovane humke, ispod kojih su grobnice streljanih, mesto su na kom uvek treba imati u svesti stravičnost zločina koji su se tu dogodili. Parkovski uređen prostor treba da podseti da život uvek pobeđuje. I ne bi moralo baš na mestu masovnih grobnica da se sanka, kako bi se pokazao pijetet prema žrtvama.
Gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović nije odgovorila na pitanja Kurira.
Jelena S. Spasić
Bonus video: