Uspeh je proživeti kvalitetan i dug život u skladu s fazama kroz koje čovek prolazi od svog rođenja pa do smrti
Kako starenje utiče na mentalno zdravlje starijih osoba i koji su najčešći izazovi s kojima se suočavaju?
- Srećan je čovek koji dočeka starost. Današnje društvo, okrenuto prema materijalističkom konceptu, zaboravlja da je kvalitet života povezan sa subjektivnim osećajem blagostanja, a ne sa socijalno-društveno-materijalnim pokazateljima uspeha. Uspeh je proživeti kvalitetan i dug život u skladu s fazama kroz koje čovek prolazi od svog rođenja pa do smrti - kaže na početku intervjua za Kurir psihoterapeut Sandra Bijelac, specijalista socijalne rehabilitacije, i dodaje: - Starenje dovodi do ograničenja određenih fizičkih i mentalnih mogućnosti, ali nikako se ne bi trebalo smatrati situacijom hendikepa, kako se doživljava i kako se tretiraju osobe treće životne dobi. Veliki broj ljudi i u poznim godinama ima očuvane fizičke i mentalne sposobnosti uz određena ograničenja, ali to svakako ne bi smelo da ih stavi na margine društva. Usamljenost, marginalizacija i ograničen broj socijalnih aktivnosti i kontakata često dovodi do emocionalnih poteškoća s kojima se suočava ova kategorija ljudi.
Šta društvo od njih očekuje?
- Društvo očekuje samo da mu ne budu na teretu, ne omogućavajući im da se fizički i mentalno aktiviraju, uz nizak standard ugrožava kvalitet života ljudi koji nakon 65. godine ulaze u kategoriju starih, a koji svojim kapacitetima, entuzijazmom i duhom ne moraju odgovarati toj kategoriji. Svedoci smo da ljudi i nakon odlaska u penziju imaju potrebu i želju da ostanu aktivni. Ukoliko im se onemogući da kvalitetno koriste svoje kapacitete, svakako im se može ugroziti i mentalno i fizičko zdravlje.
Kako socijalna izolacija i usamljenost mogu uticati na mentalno zdravlje starijih ljudi i kako se može pomoći u prevenciji ovih problema? - Na našem podneblju, gde je siromaštvo učestalije nego u razvijenim zemljama sveta, mogućnosti za život ispunjen kulturnim, društvenim i porodičnim događajima mnogo su manje zastupljene. Bračni parovi manje su izloženi izolaciji i aktivniji su nego pojedinci. Druženja su uglavnom ograničena na stare porodične prijatelje, koji su takođe u zrelim godinama, dok su aktivnosti poput odlazaka na koncerte, pozorišne ili bioskopske predstave redukovane do nivoa da vrlo često nisu ni uvrštene u aktivnosti u tom periodu života. Kod porodica s više dece veće su mogućnosti da roditelj neće biti prepušten sam sebi, ali zbog ekonomskih kriza potomci su često prezauzeti ili odlaze u inostranstvo, tako da su kontakti retki i često svedeni na uznapredovalu tehnologiju, koju stariji ljudi odbijaju ili ne znaju da je koriste. To opet otežava svakodnevni život, uz emocionalnu patnju zbog neusaglašenosti mogućnosti i potreba za porodičnim kontaktima.