U naučnoj publikaciji koja je objavljena u Finskoj, grupa eksperata sudske medicine je analizirala svu dokumentaciju i izvela nedvosmisleni zaključak da izveštaj patologa Helene Rante nije bio tačan
Na današnji dan, pre 25 godine u selu Račak kod Uroševca nastradalo je 45 Albanaca. Ovaj događaj je za međunarodnu zajednicu bio ključan okidač za bombardovanje tadašnje SRJ koje će uslediti 24. marta 1999.
Ipak, slučaj Račak ni danas nije “zaključen” jer i srpska i albanska strana ne odustaju od svog viđenja događaja.
Najviše kontraverzi proizvele su decidne tvrdnje tadašnjeg šefa verifikacione misije Oebs da je u Račku počinjen ratni zločin, a zatim i obdukcioni nalazi grupe međunarodnih patologa koji su istraživali ovaj slučaj.
Voker je tvrdnju o ratnom zločinu Srbije izneo pred novinarima istog dana kada je sa njima posetio lokaciju gde su videli pobijeni ljudi.
Dodatnu konfuziju stvorile su dileme stručnjaka za sudsku medicinu.
Finski stručnjak Helena Ranta je navela da rezultati obdukcije ukazuju da su žrtve streljane.
Međutim, dve godine kasnije, u naučnoj publikaciji koja je objavljena u Finskoj, grupa eksperata sudske medicine je analizirala svu dokumentaciju i izvela nedvosmisleni zaključak da taj izveštaj Rante nije bio tačan.
Slučaj Račak je bio i jedna od najvažnijih tačaka optužnica pred Haškim tribunalom protiv Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SRJ, Nikole Šainovića, potpredsednika tadašnje Vlade SRJ i Milana Milutinovića, predsednika Srbije.
U sva tri slučaja, tužilac je tokom postupka odustao od ove tačke optužnice.
Među optuženima u Hagu bio je i policijski general Vlastimir Đorđević. Međutim Račak nije bila jedna od tačaka optužice, već je samo hronološki naveden.
Zvanična verzija Srbije je da su tog dana pripadnici Posebnih jedinica policije sproveli legitimnu antiterorističku akciju kojoj su prisustvovali i verifikatori tadašnje misije Oebs, a da je u vatrenom obračunu ubijeno 45 pripadnika OVK.
Na RTS je 17. januara prošle godine emitovan dokumentarno-igrani film “Dosije Kosovo - Račak" koji je snimljen u saradnji sa MUP Srbije. U filmu su predočena dokumenta, fotografije, a akteri akcije su precizno opisali šta se iz sata u sat dešavalo tokom ove operacije.
Akcija srpske policije koja je započela u noći između 14. i 15. januara 1999. za cilj je imala zauzimanje komandnog centra tadašnje 161. brigade OVK „Agim Celej Coli” - batalјona „Sadik Šalјa“ koji je bio odgovoran za ubistvo trojice policajaca 8. i 10. januara te godine.
O planovima akcije obavešteni su posmatrački Verifikacione misije Oebs koji su došli sa tri ekipe u 15 vozila. Sa njima su bile i televizijske ekipe AP i Rojters koje su sve snimale.
S druge strane, Albanci tvrde da je u Račku 15. januara 1999. počinjen masovan ratni zločin. Vlada Kosova je 10. januara usvojila odluku o eksproprijaciji nepokretnosti u delu Račka u okviru projekta "Konzervacija i restauracija kuće u Memorijalnom kompleksu 'Masakr u Račku’”.
Albanska strana tvrdnju o ratnom zločinu Srbije argumentuju izveštajem Verifikacione misije Oebs, ali i tvrdnjama šefa te misije Vilijema Vokera.
Vlada Kosova je 2023. izdvojila i 70.000 evra kako bi finansirala knjigu Vilijama Vokera, u kojoj je nekadašnji šef Misije OEBS izneo svoja viđenja o dešavanjima u Račku.
Premijer Aljbin Kurti je početkom prošle godine obelodanio da je Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo međunarodne poternice za 18 lica srpske nacionalnosti zbog navodnog učestvovanja u događaju u Račku.
U Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini, 20. novembra prošle godine održana je prva rasprava prvog suđenja u odsustvu za ratne zločine.
Optužen je Čedomir Aksić kome se na teret stavljaju ratni zločini počinjeni od januara do maja 1999. godine na Kosovu, a među njima i ubistvo osmoro ljudi u Račku.
Kurir.rs/Kosovo online
Bonus video: