U Prvom svetskom ratu u redovima srpske vojske našla su se i deca-ratnici.Najpoznatiji među njima bio je Momčilo Gavrić(1906 - 1993), a zabeleženo je i ratovanje dvanaestogodišnjeg Dragoljuba Jeličića iz Šapca, koji se srpskoj vojsci pridružio 1914. godine u želji da osveti poginulog oca.
Simbol sve dece-ratnika na srpskom frontu postao je ipak osmogodišnji Momčilo Gavrić, najmlađi borac u redovima Antante.
Herojski život Momčila Gavrića upravo je tema kratkog dokumentarno-edukativnog filma iz serijala "Minijature" koji se može pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji "Zastava filma", na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio potpukovnik dr Dalibor Denda, naučni saradnik beogradskog Institut za strategijska istraživanja.
Kako Denda piše, Momčilo Gavrić rođen je 1. maja 1906. u Trbušnici kod Loznice. Bio je najmlađe, osmo dete Alimpija i Jelene Gavrić. U avgustu 1914, kao osmogodišnjak, ostao je siroče pošto su mu austrougarski vojnici iz 42. "vražje" pešadijske domobranske divizije, regrutovane na teritoriji Hrvatske, ubili oca, majku, tri sestre, četiri brata i baku i zapalili kuću. Momčilo je slučajno preživeo pošto je u momentu stradanja njegove porodice bio kod strica, gde ga je otac poslao da nađe zapregu.
Naišavši na pustoš, zgarište i leševe najmilijih, Momčilo se kozjim stazama uputio kroz vrleti planine Gučevo da traži srpsku vojsku. Naišao je na trupe Drinske divizije I poziva. Iscrpljenog i krvavog od probijanja kroz žbunje i šipražje prihvatio ga je Drinski artiljerijski puk, kojim je komandovao major Stevan Tucović, brat socijaliste Dimitrija Tucovića. Kada su čuli Momčilovu priču srpski vojnici su zajedno s njim krenuli da osvete Gavriće. Major Tucović je potom izdao naređenje svojim vojnicima da svakoga dana daju Momčilu da opali tri puta iz topa na neprijatelja u znak osvete za stradalu porodicu.
Srpski vojnici zadržali su Momčila u svojim redovima kao "sina Drinske divizije". Jedan od vojnika, krojač, sašio mu je uniformu i šajkaču od starih šinjela, a dobio je i pušku sa skraćenom cevi. Kada mu je bilo devet godina komandant puka unapredio ga je u čin kaplara, najmlađeg na svetu. Momčilo Gavrić povlačio se preko Albanije sa artiljercima Drinske divizije. Preživeo je zahvaljujući dobroti srpskog vojnika koji mu je dao konzervu ukljeva i savet da može jesti samo jednu dnevno. Taj vojnik koji ga je spasio umro je od gladi.
Nakon evakuacije na Krf Momčilo je dobio prvu pravu uniformu. U redovima Drinske divizije učestvovao je u borbama na Kajmakčalanu. Obilazeći front 1917. godine, vojvoda Mišić bio je šokiran kada je video jedanaestogodišnjeg dečaka u uniformi. Kada mu je objašnjeno da je Momčilo s Drincima još od 1914, vojvoda ga je unapredio u čin podnarednika. Sa svojom jedinicom učestvovao je u proboju Solunskog fronta, oslobođenju Srbije i stigao čak do Slovenije.
Na kraju rata poslali su ga u Englesku, čije su dobrotvorne organizacije preuzele brigu o školovanju srpske siročadi. Momčilo je tri godine proveo u gimnaziji "Henri Rajt" u Londonu.
U toku rata nekoliko puta je ranjavan. Najmlađi je nosilac Albanske spomenice.