Na jučerašnji dan, pre 25 godina u selu Račak kod Uroševca nastradalo je 45 Albanaca. Ovaj događaj je za međunarodnu zajednicu bio ključan okidač za bombardovanje tadašnje SRJ koje će uslediti 24. marta 1999. godine.
Ipak, slučaj Račak ni danas nije “zaključen” jer i srpska i albanska strana ne odustaju od svog viđenja događaja.
Najviše kontraverzi proizvele su decidne tvrdnje tadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera, da je u Račku počinjen ratni zločin, a zatim i obdukcioni nalazi grupe međunarodnih patologa koji su istraživali ovaj slučaj.
Ovim povodom gostovala je Danica Mariniković, istražni sudija u penziji, koja je vršila uviđaj i otkrila do detalja šta se tada desilo.
- Albanska strana, kao i uvek, uz pomoć svojih saradnika i pomoćnika ide na tu verziju da se služi lažima, da se služi neistinom. Da u tom pogledu nema nikakve dokaze, na osnovu kojih dokaza će se utvrditi pojedine činjenice, da bi dokazala ono što tvrdi. Za razliku od njih, ja kao istražni sudija u to vreme koja sam vršila uviđaj na licu mesta, zajedno sa svojim članovima ekipe uviđaja. Mi smo neposredno, ja kao istražni sudija koja sam bila i nadležna i ovlašćena, neposredno na licu mesta sam izvršila uviđaj i neposrednim zapažanjem utvrdila činjenice. Pronašla sam materijalne dokaze koji ukazuju i tada, i za sve vreme ovih 25 godina i danas, da se u Račku nije desio masakr. To je istina, da se nije desio masakr na nedužnim albanskim seljanima ili civilima - započela je Marinković.
Potom je detaljno objasnila kako je protekla istraga slučaja Račak.
- Prvi dan, 15. januara 1999. godine, kada sam izašla na uviđaj i ušla u selo sa ekipom za uviđaj. Pronašli smo veliku količinu oružja. Od automatskih pušaka, ručnih bacača, minobacača, mina, sanduke oružja, sanduke ručnih bombi, pronašli smo njihove uniforme sa oznakom UČK-a. To je odmah ukazivalo da nisu tu seljani. Zato što sa tom količinom oružja mogla da se naoruža jedna vojna jedinica. Taj dan smo pronašli tu količinu oružija i hteli smo da nastavimo uviđaj, međutim krenuli su da pucaju na nas sa svih strana i vratili smo se zato što nije bezbedno bilo da nastavimo. Pokušali smo opet 16. i 17. januara, ali smo bili sprečeni jer su pucali na nas. Znači samo što smo ušli u selo, krenula bi paljba sa svih strana i mi smo se vratili. Kada smo 18. januara uspeli da uđemo u selo Račak, izvršila sam uviđaj na licu mesta u celosti i pronašli smo 40 tela u džamiji. Dala sam odmah nalog da se spakuju u kese za leševe i prebace na Institut za sudsku medicinu što i zakon nalaže da bi se izvršila obdukcija i utvrdio uzrok smrti kod tih pronađenih tela u džamiji - rekla je Marinković i dodala:
- Nastavili smo dalje sa uviđajem, pronašli smo rovove duž celog brda, rovove po dužini i po dubini na kilometre, a u tim rovovima velika količina ispaljenih čaura. Pronašli smo zgradu u kojoj je bio štab UČK. U toj zgradi, u toj kući, bio je štab lociran. Pronašli smo oružje, puške, ručne bombe, rančeve, uniforme sa oznakom snaga. Pronašli smo njihovu kuhinju sa velikom količinom hrane, pronašli smo mašinu za kucanje, pronašli smo sveske sa spiskovima gde se vodila evidencija o bolovanjima, dežurstvima. Onda smo nastavili duž tih rovova na vrh brda samog Račka, pronašli smo mitraljesko gnezdo ukopano u zemlji kao jedna soba tih dimenzija. Tu smo pronašli vojničko ćebe, vojničku jaknu i bilo je jedno malo šporetče kao peć za loženje. U tom mitraljeskom gnezdu je bilo postolje za mitraljez. Oni su u tom zbegu uspeli sa mitraljezom da pobegnu, ali je mitraljesko postolje je ostalo.
Istrazi je prisustvovala i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ali i strani i domaći novinari.
- Sve su to dokazi pronađeni na licu mesta. Evidentirano, skicirano, to su sve videli i posmatrači OEBS-a koji su taj dan bili s nama. Koji su došli, zato što pre toga nisu hteli da dođu, i novinari, strani i domaći koji su pratili sam uviđaj i koji su po terenu išli sa mnom. Sve je bilo transparentno, sve su videli, ništa nismo krili. Nakon druge faze istrage u pogledu događaja u Račku, izvršena je obdukcija pronađenih tela, formirala sam tim od sudskih veštaka, patologa i srpskih, beloruskih i posle dva dana su se uključili i finski. Nakon izvršene obdukcije, zajednički zaključak je bio da je smrt kod svih tela pronađenih u džami nastupila kao posledica povreda nanetih iz vatrenog ručnog oružja i da je na njih pucano iz daljine, što je ukazivalo da je tu bila borba, da je bio tu sukob između dve strane i da su poginuli na ovoj drugoj strani lica. Nakon balističkog veštačenja utvrđeno i da su na rukama svih ubijenih bile prisutne barutne čestice. To je ukazivalo da su bili u dodiru sa oružjem. Kad se cela kriminalistička istraga se završila i kada su svi dokazi prikupljeni. Sve je to ukazivalo na zaključak da su u Račku poginuli pripadnici terorističke grupe UČK, teroristi - navela je Marinković.
Voditelj Miloš Anđelković je potom podsetio na izjavu Vilijama Vokera koji je rekao da su stradali civili, a ne ljudi koji su bili deo terorističke organizacije.
- To što je izjavio Voker je laž. Znači to je jedna laž, nepodkrepljena sa bilo kakvim dokazima. Drugo, Voker je neovlašćeno izašao. Nikakva ovlašćenja nije imao da izađe na licu mesta pre nego što izađu istražni srpski organi. I on je tu verziju stvorio zato što je došao po zadatku na Kosovo i Metohiju da pronađe povod. Događaj koji će poslužiti kao povod da se, što se i kasnije i desilo, da se izvrši NATO bombardovanje i agresija na SRJ. Zbog navodnog masakra civila. To je jedan scenario koji je unapred isplaniran i oni su to znali. Oni su znali svi istinu tog prvog dana što sam i ja znala i utvrdila nego njima to nije odgovaralo. To su interesi velikih sila NATO pakta, da se Srbija bez ikakvog osnova i razloga bombarduje i da se izvrši agresija na Srbiju i Jugoslaviju što je usledilo 24. marta 1999. godine - rekla je Marinković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: