Ahmed Žubaj (16) iz Viteza verovatno je najmlađi ovčar u srednjoj Bosni. Od malih nogu brine o ovcama i sve zna o njima, a pored ovaca bavi se i uzgojem pilića.
Ahmedov san je danastavi očev posao uzgoja ovaca i prodaje sira, od čega cela porodica dobro živi. Ahmed kaže da više voli da gleda dobru ovcu nego da mu se da 100 KM.
"Čuvam ovce, jutros popio kafu i odmah za ovcama. Padala je kiša, ali nema veze, padala kiša, da je sneg, da ćuskije padaju ja moram da čuvam ovce. Dok je padala kiša poneo sam kišobran i na njivi bio. Nisam bio bolestan 10 godina, džaba i kiša i sneg i sve, nikad nisam bio bolestan", rekao je ovaj mladić.
Retko ko bi odlučio da slobodno vreme provede čuvajući ovce na selu, a upravo je tako Ahmed, zajedno sa Sarajkom, proveo raspust. Kaže da je ona ceo raspust bila sa njim i da su zajedno obavljali sve poslove, a očigledno je zbog nje promenio i "imidž".
"Kosu sam malo za promenu promenio, da se devojke približe bolje. Devojka je odobrila. Otišla je kući jer se razbolela, šta ću joj ja, što je htela sa mnom da čuva ovce. Došla je ovde kod mene, bila je 10 dana i čuvala ovce. Ustane sa mnom ujutru oteramo ovce i uveče oko pola 5, 5 dođemo. Pričamo dok čuvamo ovce i nikad ne dosadi", naglasio je ovaj momčić.
Kad on ne stigne da ode kod ovaca i kad ima obaveza uglavnom ga zameni brat ili "babo".
"Babo dođe i uskoči, sad je brat otišao tamo u Sarajevo kod njenog brata i sada sam ja celo vreme sa njima. Otišao malo preko raspusta i sad sam ja ceo raspust sa njima. Neću ja ići nigde, taman je počelo 'janjenje'. Jedna se ogonila ovca, nisam hteo da je povedem, još je malo janje, bilo mi ga žao kiše i hladnoće", rekao je Ahmed i dodao da nigde nije išao tokom raspusta, čak ni uveče u grad:
"Nigde nisam išao. Moja Sarajka nikad nije rekla 'Ahmede hoćeš me negde izvesti?', nikad nije rekla 'gde ćemo na kafu'. Ona više voli ovo nego grad. Kaže da tamo nema izlaska, ni ništa, ovo joj je lepše nego tamo. Nekad se slažemo, a nekad ne, kako kad", naveo je.
Ahmed ponekad i motorom obiđe ovce, a ove plemenite životinje ima od malena, još dok je bio u pelenama. Đačka knjižica je ispunjena trojkama, ali najbitnije je da su roditelji zadovoljni.
"Eto vidiš, dođem kući naučim, pa ona u školu. Teško je da nosim knjigu ovde kod ovaca kad je kiša i kad je ružno vreme i leti kada ih nosim više moram da vodim računa o ovcama da ne naprave neku glupost. Jednom su krompiri stradali kod komšije. Imam 110 ovaca. Čim dobijem neku marku kupim janje ili ovna, a prosečan ovan košta od 700 do 1.000 maraka (350-500 evra)", rekao je Ahmed.
Kurir.rs/Mondo/Reportaža Dijane Hodžić