Braća Bobi Šafran, Edi Galand i Dejvid Kelman odrastali su potpuno odvojeno, sve dok u jednom trenutku sudbina nije rešila da ih spoji i tako natera da saznaju neverovatnu životnu priču, misteriju koja je uskratila ljubav i porodicu mnogim mališanima rođenim u drugoj polovini 20. veka.
Sve je počelo 1961. godine kada je jedna tinejdžerka u Njujorku rodila trojke - tri sina. Otac nije bilo poznat i mlada majka je izrazila želju da dečake da na usvajanje. Obratila se agenciji Luis Vajs Servis i od njih dobila uveravanja da će deci pronaći najbolji mogući dom i roditelje koji će ih voleti zauvek.
I zaista, ova agencija je njenoj deci našla porodicu, ali na najbrutalniji mogući način. Agencija je usko sarađivala sa psihologom Peterom Neubauereom, koji bio blizak prijatelj Ane Frojd, ćerke legendarnog Sigmunda Frojda, a Peter je imao cilj da odgovor na jedno od najvećih psiholoških i socioloških pitanja.
U sociološkim i psihološkim krugovima, maltane od samog nastanka ove dve nauke, postavlja se pitanje da li je ponašanje urođeno ili se uči od roditelja. Na ovo pitanje nauka nikada nije mogla da da ogovor, kako zbog kompleksnosti samog pitanja, tako i zbog toga što istraživanje može da se vrši samo na neetički način, koji je deci mogao da uskrati, ne samo ljubav porodce, već i normalno odrastanje, razumevanje i podršku.
Peter se, međutim, nije libio da sprovede jedno takvo istraživanje.
Deca, braća i sestre, su u njegovim eksperimentima razdvojana u najranijim trenucima života, a konkretno u slučaju ovih trojki kada im je bilo šest meseci i data na usvajanje kod roditelja koji nisu znali da dečaci imaju braću. Namenski su smešteni u nove domove - jedna beba je završila u radničkoj porodici, jedna u porodici iz srednje klase, dok je jedan dečak smešten u porodicu bogatih ljudi.
Ne znajući da postoje i druga dvojica odgajani su u radijusu od 160 kilometara, a usvojiteljima je rečeno da su dečaci deo "rutinske studije o razvoju dece" zbog čega će ih ponekad posećivati doktor Peter Neubauer i njegov tim...
Eksperiment je formalno trajao 10 godina, ali su naučnici i posle ovog perioda nastavili da nadgledaju dečake. Prve dve godine posete lekara su bile četiri godišnje, a onda dva puta ili jednom. Dečaci su uvek prilikom poseta snimani, a testiranja i nadgledanja koja su sprovođena uključivala su kognitivne testove, poput slaganja slagalica i crtanja.
Problemi u ponašanju trojki pojavili su se odmah. Sve tri bebe su često udarale glavama u rešetke kolevki, a danas se smatra da je to bila posledica stresa koje je prouzrokovalo razdvajanje.
Slučajan susret koji im je promenio život
Robert Šafran, Edvard Galand i Dejvid Kelman, porasli su i slučajno su otkrili tajnu koja im je uništila živote.
Naime, sa 19 godina Robert je upisao Salivan Komjuniti Koledž, a već u toku prvog dana predavanja shvatio je da nešto nije uobičajno jer su ga svi oslovljavali sa Edi, da bi ga nakon toga zaustavio mladić i upitao ga - da li je možda usvojen?
Momak je bio prijatelj Edvarda Galanda koji je godinu dana ranije odustao od studiranja, a pošto je znao da je Edi usvojen “složio je kockice” i rešio da upozna braću. Istog dana je pozvao svog druga i sa Robertom otišao kod njega.
- Kada su se vrata otvorila moje lice me gledalo. Sve je drugo nestalo, bili smo samo Edi i ja – ispričao je kasnije Robert.
Vest je bila senzacija i dospela je u novine. A onda se, nekoliko meseci kasnije javio i Dejvid Kelman. Student na Kvins Koledžu video je sliku braće u novinama i, kako je izgledalo kao da gleda sebe u ogledalu, rešio da nazove dom Galandovih. Zauvek je upamtio da se tada javila Edijeva majka i, nakon što ga je saslušala rekla:
- Bože, pa odakle samo izlazite.
I tako su se sva tri brata konačno srela i samo na kratko njihov život je bio savršen. Postali su svetska senzacija, gostovali su u raznim emisijama, davali su intervjue, autograme i fotografisali se sa ljudima na ulici.
- Radili smo mnogo ludih stvari, divljali smo po Njujorku i nosili se na ramenima, zaustavljajući saobraćaj. Na ulici nas je susrela i Eni Libovic koja nas je povela na žurke i fotografsrala, a glumili smo i u filmu Suzan Sajdelman "Desperately Seeking Susan", i to u sceni s Madonom – prisećali su se kasnije.
Sličnost je bila neverovatna, ali išla je i dalje od fizičke – braća su imala slične manire, glas, način ponašanja i mišljenja.
Iako su trojke bile srećne, njihovi roditelji bili su zabrinuti. Sva tri para roditelja usvojila bi i drugu dvojicu braće, da su samo znali da postoje. Nije im se dopadalo što nisu mogli da priušte svojim sinovima da rastu zajedno. Robertovi roditelji, bogati Šafranovi, bili su advokati, te je ubrzo otpočet proces istraživanja. Agencija Luis Vajs Servis ih je uveravala da nema pravila po kojem oni moraju roditeljima da kažu da li deca imaju braću ili sestre. Ipak, nekoliko puta su uhvaćeni u laži i nakon toga su ispričali priču o eksperimentu.
Dejvid je bio taj koji je završio u radničkoj porodici Kelman, Edi u porodici Galand srednje klase, a Robert kod bogatih Šafranovih. Dejvid je imao dobar odnos sa roditeljima, a njegovog oca, toplog čoveka koji je bio vlasnik prodavnice mešovite robe, lako su zavolela i druga dvojica braće, pa su ga svi zvali Bubula.
Bobijev otac bio je lekar, a mladić je svoje detinjstvo pamtio po mnogim danima kada ga je čuvala dadilja i retkim trenucima kada je viđao oca. Interesantno, najproblematičniji odnos sa porodicom imao je Edi koji se često sukobljavao sa ocem.
- On je imao drugačije ideje o tome šta muškarac treba da bude – pričao je kasnije.
Trojac je u jednom momentu upoznao i biološku majku, ali kako nijedna strana nije imala želju da se taj odnos produbi, na tome se i završilo. Ipak, odnos između braće kasnije je postao klimav.
- Počele su da nam se malo otvaraju oči. Postojali su periodi kad bi dvojica braće bila bliža, onda je bilo teško biti onaj treći – pričao je posle Dejvid.
Vremenom braća su osnovala porodice i dobili svoju decu. Godine 1988. trojac je otvorio restoran "Triplets Roumanian Steakhouse", ali nije im išlo. Iz priče je prvi istupio Robert i to je dodatno pogoršalo odnose. Edija je to jako pogodilo. Mnogi psiholozi danas misle da je on imao simptome bipolarnog poremećaja, a kako se sa svojim ocem loše slagao, hteo je samo da nađe ljubav i porodicu u svojoj braći, a razmirice su ga duboko uznemiravale, što je dovelo do tragičnog kraja.
- Tragično je da se Edi nekoliko puta selio kako bi bio bliže braći. Tri puta je menjao kuću kako bi bio bliži Dejvidu, i živeo je bukvalno preko ulice kada se 1995. godine ubio. Upucao se – ispričao je Tim Vardl, reditelj veoma uspešnog dokumentarca o životu braće pod nazovom “Tri identična stranca” ("Three Identical Strangers").
Edijevo samoubistvo duboko je pogodilo dvojicu braće. Nakon toga dodatno su se udaljili i njihov odnos više nikada nije bio isti. Robert Šafran danas je advokat u Bruklinu. Dejvid Kelman radi u osiguravajućem društvu u Nju Džerziju.
Doktor Neubauer umro je 2008. u 94. godini života. Njegov rad nikada nije objavljen tako da se o razultatima samog eksperimenta zapravo ne zna ništa. Podaci se čuvaju na fakultetu na kome je Neubauer radio. U dokumentarcu se kaže da su zapečaćeni i da se ne smeju otvarati pre 2065. godine.
Ovaj eksperiment doneće neverovatna saznanja na poljima psihologije i sociologije, koja bi mogla da razreše neka od najvažnijih pitanja koja su oduvek predstavljala najveće tačke razdora između istraživača, ali i da pomogne da se preduprede neki devijanti oblici u društvu jer bismo mogli da znamo gde da tražimo koren problema. Međutim, neobično je važno da zapamtimo da je zbog tog eksperimenta uništen život, ne samo ove braće, već još nekoliko parova blizanaca koji su se početkom šezdesetih godina prošlog veka rodili u okolini Njujorka, a koji su zbog sulude želje jednog naučnika svoje živote proveli bez porodice.
(Kurir.rs/A.G.)
Bonus video: