Omiljeni glumac Žarko Laušević rođen je na današnji dan na Cetinju u Crnoj Gori 1960. godine.
Glumio je Šilju u "Sivom domu", Šmajsera u "Crnom Bombarderu", Bracu Gavrana u "Braći po materi"...
U prevrtljivim vremenima iz 80-ih u 90-te Laušević je važio za jednog od najboljih jugoslavenskih glumaca.
Zadnjeg dana jula 1993. godine život mu se okrenuo naglavačke. U Podgorici je ubio dvojicu mladića, a jednog teško ranio.
Krenimo ispočetka...
Sa 16 godina poželeo je da bude glumac, te je 1979. godine upisao studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Bila je to 82. klasa profesora Minje Dedića, koju su navodno zvali "klasa visokog rizika“. Nakon studija postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario neke od najznačajnijih uloga.
Prvi deo bogate filmografije
Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon“. Vrlo brzo dobio je jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom“ (1984), koja mu je donela veliku popularnost.
Kada bismo nabrajali sve likove koje je utelovio, spisak bi bio i te kako dug. Međutim, jedno je sigurno - Laušević nije bio šmeker samo u filmu "Šmeker", nego i u gotovo svim ostvarenjima u kojima se našao, bilo da je u pitanju sporedna ili glavna uloga.
Izdvojićemo nekoliko rola iz prvog dela karijere: "Šmeker" (1986), "Sivi dom" (1986), "Oficir s ružom" (1987), "Braća po materi" (1988), "Boj na Kosovu" (1989), "Bolje od bekstva" (1993), "Nož" (1999)...
Kobna predstava
Prekid predstave "Sveti Sava" 31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u mnogome je promenio život Žarka Lauševića.
Neodigrana predstava Zeničkog pozorišta koja je nastala po tekstu Siniše Kovačevića izazvala je trzavice među grupom političara i samoprozvanih boraca za očuvanje srpske kulturne baštine u tom periodu.
Posle tog incidenta, za Žarka Lauševića više ništa nije bilo isto. Nakon predstave kupio pištolj po savetu policije, kojim je tri godine kasnije usmrtio dva mladića, a jednog ranio.
- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja ću, po savetu policije, kupiti pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u “Bojanu Stupici”, dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i početi da stalno nosim sa sobom u kožnoj torbi - opisao je početak svoje tragedije.
Nedeljama su trajale polemike, prepucavanja, reakcije na prekid predstave. Zgražavanje vandalskim činom koje je dominiralo u prvim danima.
Život u strahu
Siniši Kovačeviću i Žarku Lauševiću su stizale pretnje svakodnevno. Njihovim životima, njihovim porodicama.
- Bio sam vrlo rezigniran. Plakao sam - rekao je Siniša Kovačević koji dan kasnije za Večernje novosti.
I Žarko Laušević je bio pod tim psihološkim pritiskom i morao je da otkaže sve predstave koje igra u Beogradu. Čak šesnaest predstava je bilo blokirano.
- On je na bolovanju iz bezbednosnih razloga - rekao je u jednoj emisiji Dragan Nikolić.
Predstava "Sveti Sava" više nije igrana, a Nemanjićima se niko nije bavio sve do skoro kada je snimljena istoimena serija.
Ubistvo
Tragični događaj odigrao se u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u podgoričkom kafiću, na dan kada se praznuje Ognjena Marija. Tada je glumac Žarko Laušević ubio dvoje ljudi i ranio jednu osobu.
Laušević je, posle više izrečenih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore, 2001. godine pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu.
Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin (Žarko je bio srpski državljanin).
Pre nego što je emigrirao, Žarko Laušević je u jednom intervjuu rekao:
- Nisam govorio završnu reč na poslednjem suđenju, a hteo sam ponovo da kažem tim nesrećnim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajale su bez razumevanja i prihvatanja.
Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije, da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte – ali nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz. Ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece.
Toma Fila
Lauševića je, da podsetimo, pred crnogorskim sudovima branio Toma Fila, jedan od najpoznatijih advokata sa ovih prostora.
Na jednom predavanju na Pravnom fakultetu u Beogradu, pre nekoliko godina, Fila je tadašnjim studentima opisao svoje viđenje tog suđenja.
Suđenje u Crnoj Gori, ispričao je Fila, bilo je pod uticajem "male sredine", a situacija se, kako je ocenio, vrlo brzo otrgla kontroli. Da su se svi pridržavali Njegoševe "Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvog", kako je rekao Fila, postupak ne bi trajao toliko dugo.
- Ali vrlo brzo situacija se otrgla kontroli. Od širenja laži, nameštanja dokaza, loše urađenog zapisnika, da bi se kroz lokalne medije stvorio utisak da se radi o siledžiji Žarku Lauševiću i njegovom starijem bratu - rekao je advokat.
Govoreći o pomilovanju koje je usledilo godinama kasnije, Fila je rekao da je Tadić pomilovao Lauševića uz prećutnu saglasnost Crne Gore, jer nisu reagovali i nisu raspisali poternicu za Lauševićem.
Ipak, Laušević je godinama živeo tu noć, koja ga je zauvek obeležila.
Beg u inostranstvo
U strahu od krvne osvete ubrzo nakon toga napustio je zemlju i otišao u Ameriku.
Međutim, život Žarka Lauševića u Americi nije bio lak. Glumac je bio bez dokumenata i na poternici Interpola, pa je mogao da radi samo poslove za koje mu nije potrebno znanje jezika i papiri, što je impliciralo da ni izbor ni plata nisu bili veliki.
- Ne znam.. . Kad prođe neko vreme izgleda lakše ili objektivnije sagledaš stvari. U trenutku dešavanja nisi svestan koliko je težak taj džak koji nosiš, tek kasnije ti neki sedmi pršljan javi - govorio je Laušević osvrćući se na ovaj period prilikom gostovanja u jednoj emisji i objasnio kako se pre nego je uhapšen zbog nelegalnog boravka u Americi bavio raznim poslovima:
- Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gde ti ne treba ni znanje jezika ni papiri… U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica. Dok je živeo u Njujorku jednom prilikom su Vlade Divac i Predrag Stojaković, tada asovi Sakramento Kingsa, odlučili da ga iznenade.
- Često su Vlade Divac i Peđa Stojaković dolazili u Njujork i, kada bi gostovao Sakramento, pozvali bi nas da idemo negde na večeru. Prvo da odgledamo utakmicu, pa na večeru… - ispričao je Laušević o ovom druženju.
Dva braka
Privatni život legendarnog Žarka Lauševića uvek je zanimao javnost, a njegovo srce pripadalo je samo dvema damama.
Žarko Laušević ženio se dva puta. Prva supruga mu je bila Maja Laušević sa kojom je dobio dvoje dece – ćerku Maju i sina Dušana. Njih dvoje bili su u braku od 1982. do 1998. godine.
Glumac je drugu suprugu Anitu Roganović sa kojom ima ćerku Janu, upoznao na snimanju ostvarenja "Boj na Kosovu". Zaljubili su se, a on je tada još uvek bio u braku.
Glumac se od prve supruge razveo dok je bio u zatvoru.
"23. januar. Utorak, 907 dan: Danas se razvodim posle trinaest i po godina braka ili sedamnaest godina i četiri dana zajedničkog života… Od danas će Anita moći legalno da me posećuje", pisao je Laušević.
"Zašto sam zavoleo Anitu?"
Laušević se u svojoj knjizi posebno osvrnuo na odnos sa Anitom.
"Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad", pisao je on.
Sa Anitom je Laušević bio u skladnom braku, a poznato je da ona radi kao šminkerka. Par je skoro 20 godina živeo u Americi.
Povratak u Srbiju
I dok je boravio u Americi, Žarko Laušević je nastavio da se bavi pisanjem nakon što je izdao prvi roman, pa je "Drugu knjigu“ objavio 2013. godine. Već sledeće godine se vratio u Srbiju i Crnu Goru. Nakon što je došao u Beograd rekao da je glavni razlog njegovg povratka udaja njegove ćerke Asje u Crnoj Gori.
Po povratku iz Amerike odigrao je nekoliko uloga, kojima se polako vraćao glumi i svojoj karijeri. Veliki povratak na glumačku scenu napravio je ulogom u filmu "Smrdljiva bajka", a nakon toga nastavio je da niže uloge u popularnim domaćim ostvarenjima.
Povratak glumi
Domaćem filmu vratio se 2015. u "Smrdljivoj bajci". Publika je skoro euforično dočekala njegov povratak. Njegovo pojavljivanje na filmskom platnu, stvaralo je različite utiske: izgledalo je kao da nikada i nije dolazio iz filma, a istovremeno je postajalo jasno koliko ga zapravo nije bilo.
U godinama koje su usledile, Laušević se istakao ulogama u serijama „Koreni“, "Senke nad Balkanom", "Pet" i "Državni službenik".
Glumio je Nikolu I Petrovića Njegoša u seriji “Kralj”, zatim “Vreme zla”, da bi 2022. Igrao Nikolu u filmu “Leto kako sam naučila da letim” i serija “Kalkanski krugovi”.
Poslednja uloga koju je ostvario je u filmu “Herojima Halijarda” u režiji Radoša Bajića, čija se premijera očekuje na jesen. Ovo ostavrenje Bajić će pretočiti i u igranu seriju pod nazivom "Vazdušni most".
Tokom ove godine očekuje se i premijera filma "Ruski konzul" u kojoj je Laušević ostvario jednu od poslednjih rola.
Smrt
Legendarni glumac, preminuo je 15. novembra u Baogradu, a vest o njegovoj smrti saopštila je supruga Anita.
Kako su tada mediji pisali, Lauševiću je dijagniostikovan rak pluća zbog čega je tri meseca bio hospitalizovan u bolnici "Bežanijska kosa". Poslednje dane proveo je u komi.
Legendarni Lauš iza sebe je ostavio impresivni filmski i serijski opus, ali i neutešnu porodicu. Decu Dušana i Asju iz prvog braka koju je dobio sa Majom, te Janu sa Anitom. O poslednjim Lauševićevim danima govorio je reditelj Milan Karadžić.
- Dolazila su deca. Kada je prvi put bio u bolnici Duka (prim. aut. Dušan) i Asja su došli iz Čikaga i bili tu petnaestak dana dok mu je baš bilo loše. Kada mu je bilo bolje i kada je izašao, onda su se oni vratili svojim poslovima i obavezama u Americi. I pre neko veče, kada je on preminuo, mi smo sedeli kod njega u stanu i oni su se baš tada vratili iz Amerike.
Oni su neke poslednje njegove životne trenutke proveli sa njim. Bdili su nad njim, bili su tu. To je trajalo. Oni su morali da se vrate. Sve je to sudbina, život. Bilo je dirljivo koliko su ga voleli i koliko je on bio posvećen i brinuo o njima - ispričao je Karadžić za "Super TV".
(Kurir.rs)
Bonus video: