PLJUNUO NA ARKANA, PA MISTERIOZNO NESTAO: Evo ko je DŽAMBA iz filma o DŽEJU, bojali ga se Dorćolci, a pesnicom UDARAO kao čekićem
Film "Nedelja" koji je sinoć premijerno prikazan u Beogradu, osim priče o legendarnom pevaču Džeju Ramadanovskom, otkriva neke detalje i o njegovom bratu od tetke, čuvenom "kralju Dorćola" čije je ime Iso Lero Džamba koji je misteriozno netsoa 23. septembra 1992. godine.
Čuveni Džamba poslednji put viđen je u ranim jutarnjim časovima ispred nekadašnje kockarnice "London" na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana, pre tuče na šestom spratu Beograđanke. Jedini poznati detalji su da ga je pretuklo nekoliko pripadnika paravojne formacije "tigrovi" Željka Ražnatovića Arkana, a njegovo telo do danas nije pronađeno. Spekulacije o tome šta se zapravo desilo su brojne, a priča se da je njegovo telo zaliveno betonom u temelje jedne pumpe.
Lero je rođen 10. juna 1953. godine. Odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu u istom dvorištu sa svojim bratom Džejom. Džamba je bio neprikosnoveni "kralj Dorćola". Bio je omiljeni gradski lik, družio se sa poznatim glumcima i pevačima. Pisao je pesme, mnoge od njih je otpevao njegov brat od tetke, čuveni folk pevač Džej Ramadanovski. Lero je bio autor Džejovih hitova "Teško je živeti", "Žuta ruža" i "Uspeo sam u životu"
Iso je počeo da se bavi kriminalom od malih nogu. Već 1976. godine završio je u Centralnom zatvoru u Beogradu zbog otimanja tašni i tuče na Beogradskoj autobuskoj stanici. Međutim, ni tamo nije imao mira, te je naučio ceo Krivični zakonik i potom je pružao pravne savete drugim zatvorenicima. Takođe, nisu mi bile ni strane batine od čuvara zbog njegove buntovne prirode, a često je bio nasilan prema silovateljima i homoseksualcima.
Upoznavanje s Giškom i veliko prijateljstvo s Kneletom
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Džambo je kao i većina kriminalaca sa prostora Jugoslavije činio prestupništva u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u SFRJ. Bio je u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, da mi se potom sprijateljili dok su bili u zatvoru u Italiji.
Džamba je, inače, bio blizak sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Giškinim prijateljem sa Voždovca. Mesec dana posle Džambinog nestanka, ubijen je i Knežević. Na dan Kneletove sahrane, Džej je na koncertu na Sajmištu pred 35.000 ljudi rekao da sledeću pesmu, koju je napisao njegov brat Džamba, posvećuje svom prijatelju Kneletu. Tada je masa počela da skandira “Knele! Knele!”
Džamba je umeo da napravi pare i držao je lokale po Dorćolu. Svojevremeno Lero je držao detektivsku agenciju "Karmen", a bio je angažovan i za razbijanje štrajkova u nekoliko beogradskih firmi.
Istorija sukoba između Džamba i Arkana potiče, kako su naveli oni upućeni u okršaje devedesetih, iz Kazneno-popravnog doma za maloletnike u Valjevu. Jedina poznata tuča koju je Željko Ražnatović imao u životu navodno je bila upravo sa Lerom koji je tada pobedio u duelu, ostavivši Arkanu ožiljak na licu. Navodno, Cecin muž je tada prošao kao kao bos po trnju i Isi to nije zaboravio.
Pljunuo na Arkanovu fotografiju, pa nestao
Na teritoriju Isa Lera Džambe počeli su da upadaju Arkan i Jusuf Jusa Bulić. Beogradskim podzemljem pričalo se da je u martu 1992. godine Iso Lero u kafani "Zona Zamfirova" pucao u Ražnatovićevu fotografiju, što je tvrdio i Vojislav Šešelj kasnije.
Arkan se potom čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a da je Dedinje njegovo. Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Iso je došao u kockarnicu na šestom spratu Beograđanke koju je tada obezbeđivala agencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan.
Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim obezbeđenjem. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je Arkanovu sliku. Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isa Lera. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, kako je tvrdila, pretukli i u nepoznatom odvezli njenog Džambu.
Još uvek se prepričava da je gomila Arkanovih ljudi, među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla na smrt Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut, gde su ga uzidali u temelj benzinske pumpe. Vukašin Vule Gojak, šef obezbeđenja u Beograđanci, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kasnije da Arkanovci nemaju ništa sa Džambinim nestankom:
- Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu - pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom posle incidenta.
U javnosti se, međutim, i dalje verovalo da "tu nisu čista posla".
- Zna se kako je završio. Nema šta tu mnogo da se mistifikuje. Meni je osoba koja je radila u kockarnici rekla da je onaj lift u koji su uveli Džambu bio do članaka u krvi! Kad su ga uveli u lift, tako su ga izbombardovali, da je već tu iskrvario. Posle sam čuo da je Željko hteo da mu pomogne. Hteo je da ga prevezu u Erdut kako bi mu tamo doktor pomogao pošto nije mogao u Beogradu to da uradi. Međutim, kad su ga odveli tamo, već je bio mrtav. Ja bih voleo da verujem da je to tako i da je Željko hteo da mu pomogne. Nije tačno da su Džambu zazidali u neki temelj. Raskomadan je i zakopan na različitim mestima. Tako je završio čuveni Iso Lero Džamba i zato Dorćolci ne vole Ražnatovića - rekao je Milorad Tomić Toša, nekadašnji pripadnik obezbeđenja mnogih poznatih beogradskih klubova, za YT kanal "Balkan info".
Šešelj tvrdio da je Arkan planirao ubistvo Džambe
Tokom kampanje povodom izbora za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ decembra 1992. godine, Vojislav Šešelj je tvrdio da je Željko Ražnatović Arkan planirao ubistvo Džambe. Navodi se da su Arkan i Džamba imali nesuglasice, kada je Iso Lero navodno pucao u Arkanovu fotografiju u restoranu „Zona Zamfirova” u Beogradu. Prema Informativnoj službi emitovanja, Džamba je pripadao nizu ubijenih kriminalaca u Srbiji, koji su imali nedostatak podrške u policiji. Vukašin Gojak koji je optužen za ubistvo Džamba ubijen je iz snajperske puške 1997. godine.
Ubistva iz snajperske puške do tada su bila praksa koja se koristila u crnogorskom podzemlju. Iste godine kada je ubijen Gojak u Budvi su po istom scenariju ubijeni Saša Labović i Đorđije Minja Bećir, a njihove ubice i naručioci nisu pronađeni. Beogradski mediji su tada izveštavali da je "crnogorski recept" očigledno zaživeo i na "beogradskom asfaltu".
Snajper iz koga je još uvek nepoznati ubica ispalio jedan hitac u Gojaka dok je sedeo u svom džipu "micubisi pajero" parkiranom ispred diskoteke "Ritz", pronađen je iste večeri u obližnjem šumarku. Ubica je, kako se pretpostavljalo, čekao Gojaka u zasedi puna dva sata koliko je ovaj bio u svom lokalu, a onda je hladnokrvno pucao sa udaljenosti od tridesetak metara. Hitac je probio staklo na džipu i pogodio Gojaka u predelu vrata.
Kurir.rs/Informer
Bonus video: