Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje. Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, jer se ne menja iz godine u godinu.
Ovo je praznik kojim se završava period koji se naziva nekrštenim danima, a traje od Božića do Bogojavljenja. To je period od Hristovog rođenja do njegovog krštenja u reci Jordan. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Noć uoči praznika, po narodnom verovanju, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog. Otvaranje nebesa, po ovom verovanju, vezuje za ispunjenje želje.
U pojedinim delovima Srbije, devojke ili žene odlaze na izvor pre svitanja da zahvate vodu. U izvor ili tekuću vodu, baca se zrnevlje pšenice ili kukuruza uz reči: „kako ide voda, tako da kod nas ide berićet". Potome se vraćaju kući sa vodom u koju je potopljen bosiljak.
Bogojavljenska vodica
Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Običaji i verovanja
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Bog se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“. Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji. Po običajnom kalendaru, danas počinju dani pogodni za venčanja.
Plivanje za Časni krst i vađenje krsta iz reka i jezera običaj je koji se održava u mnogim našim krajevima. Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladići ali i devojke se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog.
Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Kurir.rs