LOZNICA – Pesma kaže, ‘’žena, majka, kraljica’’, a u slučaju Lozničanke Radmile Biberčić može se dodati i ‘’staklorezac’’. Ona već skoro pune dve decenije radi u tandemu sa suprugom Željkom u njihovoj staklorezačkoj radnji i to kao pravi majstor, i to dobar.
Kada neko prvi putdođe kod njih pa zatekne Radmilu u radnji iznenadi se kad ona, osim što je primila narudžbinu za zastakljivanje neke slike ili uramljenje, odmah krene na posao. Rutinski barata staklorezačkim alatom, meri, premerava, seče staklo, uvežbanim pokretima otklanja delove koji su višak, pa zastakljuje, uramljuje, a sve to lako i ženski graciozno.
Uz sve to ide ljubaznost iako nekada mušterije umeju da budu ‘’teške’’, pa sto puta menjaju odluku da li sliku hoće u zlatni, srebrni, ili neki drugi ram. Radmila sve to podnosi mirno, pokazuje uzorke, sasluša, dogovori, ugovori, pa mušterije odu zadovoljne.
- Nije slučajno rečeno da iza uspešnog muškarca stoji uspešna, ili jaka žena, mada bi pre rekao da stoji pored njega. Radmila je ne samo moj životni saputnik, ona mi je kolega, pomoćnik, glavni radnik, uzdanica, majka naša tri sina, sve u životu, a ova radnja diše punim plućima zahvaljujući njoj. Najveći deo radnog vremena ona je u radnji dok sam na terenu. Zbog njene ljubaznosti i profesionalnosti naše mušterije su zadovoljne i uvek dođu ponovo. Praksa iz godina zajedničkog rada je potvrdila da ukoliko se nekom poslu žena ozbiljno posveti ona je u tome mnogo revnosnija od muškarca. Posao će uraditi kako valja, nema kod nje zabušavanja, sve mora da štima savršeno i to se stalno potvrđuje – kaže Željko o svojoj Radmili ne štedeći lepe reči, a on je najbolje poznaje.
Ona kaže da je posao kojim se prvenstveno bave stakloresci rezanje stakla i njegova ugradnja, ali ima pored toga i uramljivanjem slika, ogledala i goblena, raznih zastakljivanja, izrade staklenih pregrada i slično, u čemu se ona ‘’pronašla’’.
Prihvatila se ovog, uglavnom ‘’muškog’’ posla kada je sa suprugom pre devetnaest godina krenula u staklorezačke vode.
- U startu se videlo da neće moći da postigne sve ako bude radio sam, a ko mu može pomoći bolje od mene. Tako sam ušla u posao, ide mi od ruke, mušterije su zadovoljne, a bitno je da Željko nema zamerki – kaže Radmila uz osmeh dok demonstrira kako seče staklo.
Objašnjava da su njih dvoje tandem za koji se zna, a godi joj što i Željko kaže da najviše voli da radi sa njom.
- Žena je, bez obzira na posao kojim se bavi, i dalje majka, supruga, domaćica, čekaju je sve obaveze kod i oko kuće. Ustajem u sedam sati, a u radnji ostanem i po dvanaest sati. Možda ovo i jeste težak i neobičan posao za ženu, ali na svu sreću tu su naši sinovi, pripomognu i kod kuće i u radnji kada je potrebno, pa se sve nekako stigne – priča žena staklorezac, verovatno jedina u lozničkom kraju, pa i šire.
Ona kaže da bude dana kada se čini da ne može sve da se postigne, ali je ‘’tajna’’ u međusobnom razumevanju, podržavanju i ljubavi.
One prema porodici, deci, mužu, poslu, a onda je sve moguće, veli Radmila kao još jedan primer da kad hoće, žena može sve. Pa i da bude staklorezac.
Kurir.rs/T.Ilić